Izduženo telo, kratke noge i krupne, izražajne oči „pune duše“ – zvuči potpuno neskladno, ipak, baš to su odlike simpatičnih jazavičara. Ovi maleni, inteligentni psi su, kako im i samo ime kaže, nastali kako bi olakšali lov na jazavce. Osim izraženog lovačkog instinkta, odlični su čuvari i privrženi ljubimci.

Nastali su ukrštanjem malih francuskih poentera i pinčer – terijera. Kasnije su se u selekciji mešali i sa drugim rasama, kako bi se postigle neke specifične osobine, npr. duga dlaka. Međunarodni kinološki savez ih svrstava u IV FCI grupu, a u okviru nje se nalaze tri podgrupe, odnosno tipa jazavičara: normalni (do 9 kg), patuljasti (do 4 kg i obimom grudnog koša do 35 cm) i kunićarski (do 3.5 kg i obimom grudnog koša do 30 cm). Visina nije precizirana standardom, ali obično iznosi 20 – 27 cm za mužjake i nešto manje za ženke. Osim ove klasifikacije, prisutna je i ona po dužini dlake, pa tako razlikujemo kratkodlake, dugodlake i oštrodlake jazavičare. Prosečan životni vek iznosi 12 – 14 godina.

Izgled jazavičara je karakterističan i prepoznatljiv: dugačko telo i kratke, ali mišićave nogice. Vrat je tanak i dugačak, a glava srednje veličine. Grudni koš je širok, leđa kriva, a rep u visini leđne linije. Krzno može biti jednobojno ili višebojno: riđe, crno, smeđe ili sivo, uz moguće belo obeležje. Kvalitet dlake oštrodlakog jazavičara je sličan kao kod kratkodlakog, sa tim da je oštrija, sa bujnim obrvama i brkovima koji krase njušku. Suprotno tome, dlaka dugodlakih jedinki je meka i nežna, gotovo svilena.

Zbog svoje fizionomije, jazavičari su skloni problemima sa kičmom, a to su, u prvom redu: ukočenost, bolovi, iskrivljenost kičme. To može da rezultira pojavom diskushernije, pogotovo u poznijem životnom dobu. Lečenje je teško i neizvesno. Osim toga, skloni su problemima sa karlicom i kolenima. Mogu se javiti gluvoća, dijabetes, epilepsija i torzija želuca. Što se održavanja dlake tiče, jazavičari se ne linjaju preterano, i dovoljno ih je samo redovno četkati, a dugodlake dva puta godišnje istrimovati.

Temperament jazavičara je posebna priča! Veoma su inteligentni i privrženi, ali i jako posesivni. Brzo uče, pa su podobni i za vlasnike koji nemaju iskustva sa psima i dresurom. Nisu pogodni za porodice sa malom decom, ne zbog agresivnosti (jer generalno nisu agresivni) već zato što prosto nemaju osećaja koliko su mala deca krhka, te mogu biti grubi u igri. Sa starijom decom će se, sa druge strane, odlično slagati i uživati u njihovom društvu. Prema nepoznatim ljudima su rezervisani, a prema sitnim životinjama prilično netolerantni. Jazavičari obožavaju da kopaju, pa mogu napraviti štetu u dvorištu. Iako su aktivni, lako se prilagođavaju životu u stanu – zapravo ih i nije preporučljivo držati u dvorištu, jer pate ako su usamljeni. Njihovo mesto je uz porodicu, i pre svega, uz gazdu.

U polnu zrelost jazavičari ulaze u uzrastu oko godinu dana, a kod ženki se preporučuje preskakanje prva dva teranje pre parenja. Ako posedujete ženku koju želite da parite, obavezno se konsultujte sa veterinarom zbog mogućih problema sa karlicom.

Za kraj, treba naglasiti da je ova rasa izuzetno sklona gojaznosti ukoliko nema dovoljno aktivnosti. Zato je izbalansirana i kvalitetna ishrana veoma važna. Možete se odlučiti za granule, prirodnu ishranu na bazi mesa, ili kombinaciju ova dva načina ishrane – ali nipošto u istom  obroku. Meso možete kombinovati sa pirinčem, sirovim povrćem i voćem (banana, šargarepa, jabuka…), eventualno ponekim sirovim jajetom, što će se posebno odraziti na lepotu dlake vašeg ljubimca.

Foto: Pixabay