Korovske biljke su veliki problem u poljoprivrednoj proizvodnji uopšte, a naročito u organskoj. Konkurenti su gajenim biljkama u pogledu hrane, vode, svetlosti, prostora, i domaćini su štetnim insektima i izazivačima bolesti koji sa njih mogu preći na gajene biljke, a neki ispoljavaju i negativnu alelopatiju.
Borba protiv korova u organskoj proizvodnji isključuje upotrebu sintetički proizvedenih herbicida. Kontrola korova se bazira najpre na pravilnom izboru parcele i na održavanju zemljišta bez semena korova i njihovih organa za vegetativno razmnožavanje.
Praćenje korovske flore na parcelama i poznavanje biologije korovskih vrsta osnov je za njihovo uspešno suzbijanje, koje može da se bazira na kombinaciji agrotehničkih, mehaničkih mera, uz angažovanje radnika.
Ukupan broj korova, pojava bolesti i štetočina može se smanjiti pravilnim plodoredom.
Smenom useva menja se i sistem obrade zemljišta, što sprečava prisustvo i širenje nekih vrsta korova, kao i nagomilavanje semena ili organa za vegetativno razmnožavanje korovskih biljaka.
Pravilan rast i povećanje konkurencije gajenih biljaka u odnosu na korove, omogućava se i pravilnim đubrenjem.
Održavanje čistoće ekonomskog dvorišta, farme, skladišta stočne hrane, objekata za čuvanje poljoprivredne mehanizacije može u značajnoj meri da spreči širenje korova na poljoprivredne površine.
Kanale i međe treba održavati čestim košenjem.
Mehaničkim merama, predsetvenom pripremom, međurednom obradom adekvatnim oruđem vrši se uspešno uništavanje korova. Prstaste motičice, četke, grabulje ili rala, koriste se za suzbijanje korova. Izbor alata zavisi od kulture koja se gaji i načina gajenja.
Za malčiranje se koriste slama, livadsko seno, strugotine drveta, fotorazgradive folije, malč papir. Organski malč reguliše vlažnost zemljišta, njegovu temperaturu, otežava rast korova i povećava količinu organske materije u zemljištu.
Sendvič sistem u voćarstvu podrazumeva obradu uske traka oko reda, a međuredni prostor se zatravljuje ili se seju biljke za zelenišno đubrivo. One se tarupiraju ili kose, a biljnom masom koja ostaje obogaćuje se zemljište organskom materijom.
U povrtarstvu korovi se suzbijaju i ručno, okopavanjem ili košenjem pre nego što formiraju seme, gajenjem međuuseva, navodnjavanjem pre sadnje (kako bi se isprovociralo nicanje korova), a potom se vrši obrada zemlje tako da usev koji sledi dobije prednost za svoj razvoj.
Gajenjem međuuseva smanjuje se prisustvo korova, dobija se veća iskorišćenost po jedinici površine, veći prinos zbog uzgajanja druge baštenske kulture, izbegava se pojava nekih bolesti ili štetočina.
Kombinacija ovih mera, njihova pravovremena i pravilna primena omogućava nesmetan rast i razvoj gajenih biljaka.
Izvor: Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije
Foto: Pixabay
