Lubenica (Citrullus lanatus) je jednogodišnja zeljasta biljka snažnog korena koji može da ide u dubinu i dva-tri metra, razgranatog stabla sa vrežama i žutih cvetova koji traju jedan dan, osim ako nije nastupila oplodnja i u tom slučaju, cvetovi traju još koji dan.
Lubenica se, naravno, gaji zbog plodova, a sam uzgoj je najčešće iz rasada, ali se može i direktno gajiti iz semena. Gajenje lubenica je moguće na otvorenom polju, u plastenicima i kombinovano.
Rane sorte uspešno se gaje u plasteniku bez ili sa povremenim grejanjem.
Kalemljena lubenica će dati veći prinos i veće primerke plodova, pa se, kad god je moguće, preporučuje kalemljenje ovog povrća.
Minimalna temperatura da bi seme klijalo je 15, a najbolja je 30 stepeni. Ako su temperature niže od deset stepeni, biljka postaje neotporna na neke bolesti, počinje da žuti i teško će se oporaviti čak i ako se uslovi gajenja poprave. Lubenica je poznata kao biljka koja voli jako svetlo, pa će oblačno vreme, naročito tokom rasta ploda, negativno uticati na krajnji prinos i kvalitet.
Tokom faza razvoja stabla, cvetanja i zametanja plodova potrebno je lubenici obezbediti dovoljno tečnosti. Za normalan rast i razvoj biljci je potrebno od 300 do 400 kubika vode po hektaru, u zavisnosti od vremenskih prilika. Ipak, iako je vlaga jako važna tokom perioda rasta plodova, 15 do 20 dana pre zrenja, navodnjavanje se mora prekinuti.
Zemljište za gajenje lubenica trebalo bi da je duboko poorano na jesen, a najviše joj odgovaraju aluvijalna i glinasto-peskovita zemljišta uz pH vrednost od 5,0 – 5,5.
Dobar predusev za lubenicu mogu da budu paprika, paradajz, krompir, leguminoze i trave. Zemljište bi trebalo da ima minimum 2,5 odsto humusa, pa je tako glavna mera u osnovnom đubrenju zaoravanje 30-50 tona stajnjaka po hektaru.
Pre setve ili sadnje poželjno je da se usitni gornji sloj zemlje u manje grudice vrtnom frezom, kako bi tlo zadržavalo vlagu i bilo oslonac mladim biljkama i korenu.
Zaštita od korova je neophodna jer oni mogu negativno da utiču na rast biljke.
Za vreme formiranja grana, lubenicu bi trebalo prihraniti KAN-om u količini od 150-170 kg/ha u dva navrata. Prihrana se vrši pre navodnjavanja i potrebno je paziti da đubrivo ne padne na list, jer će doći do paleži. Zbog toga je najbolja metoda – sistem zalivanja „kap po kap“, gde se đubrivo zajedno sa vodom unosi u zonu korena.
Načini uzgoja lubenica
1. Uzgoj u niskim tunelima – sa razmakom od oko 80 cm u redu, seje se seme ili se sade lubenice, a onda se nalik niskom tunelu, nasad pokrije plastičnom folijom. Polovinom maja, kad je biljka zaštićena od mrazeva, folija se skida, a ovakav metod uzgoja omogućava 10-15 dana ranije plodonošenje biljke.
2. Gajenje sadnica – Seme se seje u tresetne kocke ili kontejnere dimenzija 8-10 cm uz temperaturu potrebnu za nicanje: od 22-25 stepeni. Kad biljčice niknu, temperatura se smanjuje na 15 stepeni da bi se opet podigla u fazi 2-3 lista na 20-23 stepena tokom dana i oko 15 stepeni noću. U fazi 6-8 listova, kad koren ispuni prostor u loncu, biljka je spremna za presađivanje.
Berba i prinosi
Pošto od sadnje prođe 80-95 dana, lubenica je zrela. Berba se odvija ujutru, sečenjem drške ploda, a u zavisnosti od sorte, prinos koji se može ostvariti je između 20 i 60 tona po hektaru.
Foto: Pixabay, Wikipedia
