Zemljište je jedan od najvrednijih resursa koje Srbija ima, ali je kod nas zemlja umorna, i treba je lečiti. Od šezdesetih godina prošlog veka izgubili smo najmanje milion hektara obradivog zemljišta. Četrdeset odsto vojvođanskih oranica spalo je na jedan odsto humusa, a nekada je prosek bio četiri.
Moderna poljoprivreda i teška mehanizacija zemljište nabijaju i ispošćuju, pa stručnjaci apeluju da se zemlji vrati ono što biljke iz nje izvuku, pre svega korišćenjem prirodnog stajnjaka.
Predlažu takozvanu regenerativnu obradu jer čuva plodnost, sprečava eroziju i smanjuje zagađenje. Stručnjak za poljoprivrednu mehanizaciju i zemljište, dr Luka Radoja, istače da je praksa pokazala da je moguće održavati nivo humusa u zemljištu kada se koriste biljni ostaci i zeleno đubrenje.
– Ako se taj postupak neprekidno i uredno radi 22 godine povećaćemo sadržaj humusa za 0,4 odsto – naglašava dr Radoja.
Ukazao je i na to da se mora uspostaviti ravnoteža između biljne i stočarske proizvodnje.
– Zemljište, šuma i voda su sudbinski povezani – kazao je on i dodao da kada nanesemo štetu jednom od ovih elemenata, ugrožavamo i ostale:
– Dvadeset četiri odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte dolazi iz moderne poljoprivrede. U trci za profitom čovek je zaboravio da resursi nisu nepresušni i da novac ne može da se jede.
Profesorka Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Snežana Simić istakla je da je to posebno važno zato što se unosom te materije, popravlja stanje, odnosno da se zemljištu vraćaju funkcije.
– Time se čuva njegova struktura, a to je posebno značajno zbog veze sa drugim oblicima degradacije, npr. sa erozijom – objasnila je Simićeva.
Plitko zaoravanje žetvenih ostataka, plodored i sejanje mahunarki koje čuvaju vlagu i plodnost stručnjaci nazivaju regenerativnom poljoprivredom. To su prepoznale i najveće svetske prehrambene kompanije, a poljoprivrednicima bi to uskoro mogla da bude licenca za saradnju sa njima.
Direktorka „Nestle Srbije” Marjana Davidović kaže da je zelena agenda velika tema svih velikih kompanija danas i da se ulažu velika sredstva da bi se postiglo to da se njihovi dobavljači mogu baviti regerativnom poljoprivredom kako bi konkurisali za subvencije EU. Nažalost mali je i procenat poljoprivrednika koji vode Knjigu polja u koju se unose podaci o agrotehničkim merama i prinosima, na osnovu čega se planira naredna setva.
Zbog toga je inicijativa NALED-a da se zakonski uredi digitalna verzija Knjige polja.
Predsednica Odbora za hranu i poljoprivredu NALED-a Tamara Penjić rekla je da je to izuzetno značajno za lokalne samouprave i za upravljanje opštinskim zemljištem, pre svega zbog poljoprivrede, zbog što većeg iskorišćenja potencijala i naravno zbog ekoloških razloga.
Ministartvo poljoprivrede finansira besplatnu analizu plodnosti zemljišta, ali samo deset odsto poljoprivrednika to koristi. U 23 centra širom Srbije mogu da donesu uzorke sa čak tri parcele i provere sadržaj kalijuma, azota, fosfora.
Prof. dr Snežana Janković sa Instituta za primenu nauke u poljoprivredi ukazala je da su te analize bitne kako bi mogli da daju preporuke šta činiti sa već gotovim zasadima, kako u tim zasadima održati proizvodnju i da se pomoću analize mogu ostvariti najveći prinosi uz upotrebu određenih količina, kako mineralnih tako i organskih đubriva.
Izvor: Dnevnik
Foto: Envato
