Nađeni dokazi da se drevni hleb jeo pre 14.000 godina – stariji i od poljoprivrede!

43

Arheolozi su otkrili ugljenisane ostatke somuna koga su ispekli lovci-sakupljači pre 14.000 godina. To je najstariji direktni dokaz o hlebu koji je pronađen, a prethodio je pojavi poljoprivrede najmanje 4.000 godina.

Arheološka istraživanja pokazala su da su ljudi iz kamenog doba, lovci-sakupljači, a ne poljoprivrednici koristili improvizovane kamene peći za pečenje hleba pre 14.400 godina.

Na proizvodnju hleba se oduvek gledalo kao na proizvod poljoprivrednika. Ali noviji dokazi su pokazali da proizvodnja hleba prethodi neolitu i sedentarnim zajednicama.

Naučna studija objavljena je u časopisu PNAS, piše portal Sve o arheologiji. U radu su istraživači opisali kako su tokom iskopavanja između 2012. i 2015. godine pronašli mrvice hleba u ognjištima na lokalitetu u severnoistočnom Jordanu koje su koristili lovci-sakupljači iz kulture Natufijen.

Natufijen kultura je epipaleolitska kultura koja se datuje od 11.500 do 15.000 godina. Ovom kulturom obuhvaćeni su lovci-sakupljači koji su živeli na teritorijama današnjeg Izraela, Jordana, Libana i Sirije. Verovatno je od njih i krenula poljoprivredna revolucija.

Među mrvicama hleba, pronašli su ostatke močvarne biljke, tragove mahunarki, biljaka koje pripadaju porodici kupusa, divlje žitarice, uključujući mlevenu pšenicu i ječam, i 642 male ugljenisane ostatke. Od tog broja 24 ugljenisane grudvice su nalik mrvicama hleba i pronađena su u ognjištu sa lokaliteta Šubajka 1.

Arheobotanička analiza biljnih ostataka sa arheološkog nalazišta ukazuje da je prva proizvodnja hleba bila zasnovana na divljim žitaricama. I da je upravo ta proizvodnja hleba sa divljim žitaricama možda ohrabrila lovce-sakupljače da uzgajaju žitarice i tako doprinela poljoprivrednoj revoluciji u neolitskom periodu.

Mikroskopska analiza nalaza iz ognjišta pokazala je da drevni ljudi koristili oko 95 različitih biljaka. Uglavnom šikaru koja daje jestivo korenje, izdanke i „oraščiće“. Pronašli su i ječam, ovas i pšenicu. Međutim, nije jasno da li su ovi drevni ljudi na Levantu, iz kulture Natufijen, namerno uzgajali i negovali žitarice ili samo sakupljali jestivi korov.

Analizirana 24 ostataka u ovoj studiji pokazuju da su divlji preci domaćih žitarica, kao što su ječam, pšenica i ovas, mleveni, prosejani i gnječeni pre kuvanja. Ostaci su veoma slični beskvasnim somunima identifikovanim na nekoliko neolitskih i rimskih lokaliteta u Evropi i Turskoj.

S obzirom da je reč o lovcima sakupljačima, koji nisu „savladali“ tehniku pravljenja peći od gline gde bi se hleb pekao, istraživači smatraju da je hleb pečen u pepelu vatre ili na vrelom kamenu.

Ugljenisani ostaci u Jordanu su prvi direktni dokazi da je proizvodnja hleba prethodila poljoprivredi.

Pored hleba, u regionu su otkrivene životinjske kosti i tri različite vrste sira. Otkriće sira je zaista dobar primer kako je za jedan obrok najstarijem hlebu idealan pratilac bio najstariji sir.

Izvor: Maja Miljević Đajić (Blic)

Foto: Pixabay