I ove godine malinari ulaze u sezonu bez precizno utvrđene otkupne cene, ali sa nadom da će ona biti povoljnija nego prošle. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, ovogodišnji prinos popularnog „crvenog zlata“ značajno je umanjen – gotovo prepolovljen.
Na sastanku sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, članovi udruženja „Vilamet“ iz Arilja razgovarali su o ključnim pitanjima: otkupnoj ceni, subvencijama i dodatnim vidovima podrške koji bi omogućili da se proizvodnja maline održi u ovom kraju.
– Na tom sastanku koji je održan 13. maja u kabinetu ministra, gde su bili prisutni ministar i njegovi saradnici, pored zahteva da nam omogući sastanak sa hladnjačarima, da na vreme znamo početnu cenu koja će biti za rod 2025, da ne bi slušali neke analitičare koji gostuju po emisijama, želimo da znamo šta očekuje proizvođače, da ljudi budu sigurni čemu mogu da se nadaju – kaže Lazar Todorović, zamenik predsednika Udruženja malinara „Vilamet“.
Osim cene – najveće muke malinara, od resornog Ministarstva su tražili i druge ustupke koji spadaju u njihovu nadležnost. To se odnosi, pre svega, na produženje roka za podnošenje zahteva za subvencije po hektaru. Todorović je naveo da je dati rok od 30 dana prekratak jer je jek sezone, brojni radovi su u toku i mnogo ljudi jednostavno nije stiglo da podnese zahtev.
– Tražili smo da se omogući i veći broj protivgradnih raketa, ali i da se razgovara sa osiguravajućim kućama, da ne bi bila jedna kuća koja osigurava, isplaćuje i procenjuje, već da se formira nezavisna ustanova koja procenjuje realno stanje. Ovako, kako idu godine, sve manje proizvođača osigurava maline – navodi Todorović za lokalni medij Infoliga.
Ministarstvo je obećalo da će najkasnije do kraja maja urgirati da se održi sastanak između hladnjačara i malinara, a da će se potruditi i da dobar deo ostatka zahteva bude realizovan koliko je to moguće.
Prema procenama malinara, ovogodišnja otkupna cena mogla bi se kretati između 400 i 500 dinara po kilogramu, s obzirom na to da maline nema dovoljno, a zalihe u hladnjačama su minimalne. Očekuju da će ponuda diktirati tržište, što im uliva oprezni optimizam.
– Ova godina je vrlo specifična, s obzirom na vremenske uslove. Niske temperature, 3 stepena jutarnja, dnevna 20, lastari se slabo formiraju i ove godine će definitivno biti loš rod. Naravno, to bi trebalo da uslovi i višu cenu, realno koliko je sve poskupelo, pesticidi, hemija, osnovne životne namirnice… realna cena bi bila 400-500 dinara – kaže malinar Sredoje Crnković iz Arilja.
– Svaka godina je priča za sebe, ali iz godine u godinu, sve je teže. Vremenski uslovi, radna snaga, teško je naći dobrog radnika, hladnjačari dovode malinare pred svršen čin. Ne znamo možemo li da ulažemo, planiramo, da li da radimo maline ili neke druge kulture… tako se ne može raditi. Smatram da bi preko zime već trebalo da se odredi cena za narednu sezonu – kaže mladi Miloš Radovanović iz Arilja.
Uprkos svim izazovima, proizvođači ostaju istrajni u nameri da očuvaju proizvodnju maline, koja je već decenijama ključna grana poljoprivrede u ovom kraju.
Izvor: Infoliga/AgroTV
Foto: Mila on Unsplash; Anna Voss on Unsplash; Angel Sinigersky on Unsplash; Geertje Caliguire on Unsplash