Najveći ograničavajući faktor za razvoj domaćeg tržišta je neznanje, jer kada kupac vidi da piše „organsko“, nema puno informacija šta to tačno znači, izjavio je nedavno šef Odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju Branislav Raketić.
– Moraćemo da napravimo promociju, sa medijima i trgovinskim lancima, kako bi organsku proizvodnju približili potrošačima – istakao je Raketić za Tanjug.
Najavio je i da Ministarstvo poljoprivrede sa institutom „Biosens” radi na razvijanju platforme koja će biti baza podataka o proizvođačima organske hrane. Preko te baze podataka satelitskim putem će se pratiti koje parcele imaju organski status.
Na primer, kada potrošač ukuca reč „šargarepa”, u ponudi će dobiti sve proizvođače koji proizvode ovu vrstu povrća. Kada je reč o označavanju organske hrane, proizvođači pre svega moraju da poštuju bazne propise o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, tako da svi obavezni elementi moraju biti na proizvodu.
Obavezan je logo koji je propisan, a u istom vidnom polju trebalo bi da bude istaknut i kod kontrolne organizacije. Takvi proizvodi su vidljiviji na policama i potrošači ih lako mogu uočiti.
Prema informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, trend u vezi s potražnjom domaće i uvozne organske hrane polako se menja. Sve je veća potražnja za ovim proizvodima domaćeg porekla. Glavno tržište organskih proizvoda su velike urbane sredine.
Prema ranijem istraživanju Udruženja „Serbia Organica”, i pored pozitivnih trendova na domaćem tržištu koji su najvidljiviji u velikim gradovima poput Beograda i Novog Sada, trebalo bi istaći da je posmatrajući na nacionalnom nivou tržište organskih proizvoda još slabo razvijeno.
Ipak, potrošači u Srbiji, kao i u evropskim državama, postaju svesniji značaja kvaliteta namirnica koje konzumiraju i zainteresovani su za one namirnice koje mogu da im obezbede sigurnost u pogledu određenih rizika od prehrambenih proizvoda. Ovo je pokazalo istraživanje koje je 2019. godine objavila Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA). Istraživanje je sprovedeno u 28 država članica EU, a naknadno i u pet pretpristupnih država: Albaniji, Crnoj Gori, Srbiji, Severnoj Makedoniji i Turskoj, sa ciljem da se ustanovi sveukupno interesovanje Evropljana za bezbednost hrane, uključujući faktore koji utiču na donošenje odluka u vezi sa odabirom hrane, glavne kanale informacija, informisanost o rizicima u vezi sa hranom, promene u ponašanju i stavovima usled tih saznanja.
Istraživanje u Srbiji pokazalo je da su domaći potrošači u značajnoj meri zabrinuti kada su u pitanju rizici u vezi sa određenim prehrambenim proizvodima, kao što je prisustvo pesticida, aditiva u hrani, ali i prisustvo antibiotika, hormona i steroida u mesu. Prema istraživanju, Srbi su podjednako zabrinuti za svoju ishranu kao i ispitanici u EU, dok su nešto zabrinutiji kada je u pitanju prisustvo genetički modifikovanih organizama u hrani ili piću.
Izvor: Politika
Foto: Envato