Novi rast cena energenata, podstaknut geopolitičkom krizom na Bliskom istoku, ponovo je otvorio pitanje da li bi i hleb, kao jedna od osnovnih životnih namirnica, mogao da poskupi u narednom periodu.
Iako za sada nema najava drastičnih korekcija cena, u proizvodnom lancu već se osećaju posledice skuplje nafte i gasa, kao i rast troškova ambalaže. Proizvođači i pekari zato upozoravaju da će dalji razvoj situacije najviše zavisiti od toga da li će se tržište energenata stabilizovati, jer bi se u suprotnom novi talas poskupljenja neminovno mogao preliti i na cenu hleba. Mogući udar na osnovu životnu namirnicu pomenuo je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
– Ne brinem šta će biti u narednih 15 dana, nego u sledeća dva meseca. Gas je skočio na 700 dolara, a to je 65 odsto u odnosu na period pre deset dana. To će se osetiti na ceni hleba – rekao je on.
Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, kaže za „Politiku” da mu se situacija trenutno ne čini dobro, ali da niko ne zna koliko će kulminirati i kako će se situacija razvijati.
– Pratimo situaciju, u kontaktu smo sa resornim ministarstvom. Jasno je da će problema biti. Poslednjih dana poskupelo je gotovo sve što se nabavlja za proizvodni proces, a dodatni problem je što dobavljači više ne garantuju cene na duži rok, već se dogovori prave na svega tri do pet dana. U industriji upozoravaju da bi kasnije moglo da bude problema i sa nabavkom uree, što bi, ukoliko je ne bude dovoljno, moglo da dovede do manjih prinosa – kaže Pralica.
On navodi da su već sada pekari izgubili razliku između veleprodajne i maloprodajne cene, pa je sve manje prostora za dodatno apsorbovanje troškova.
– Za sada još nema poskupljenja, ali se situacija pažljivo prati i svi pokušavaju da se na vreme obezbede dovoljne količine sirovina i repromaterijala. Poskupela je i plastika, odnosno ambalaža, posebno za pakovane i rezane proizvode, a rast cena transporta tek će se odraziti na ukupne troškove. Nadamo se da situacija neće eskalirati u veće poskupljenje i da bi eventualne korekcije cena, ako ih bude, mogle da budu minimalne – objašnjava Pralica.
I iz „Žitounije” poručuju da su svi u lancu zabrinuti, ali da je u ovom trenutku sigurno da nema razloga za poskupljenje pšenice.
– Međutim, brinemo se. Poskupljenja se ne mogu izbeći jer se rast troškova ne može izbeći. Jedan trošak povlači drugi. Jasno je da već rastu troškovi u primarnoj proizvodnji. Gorivo poskupljuje, a procene su da će njegova cena i dalje rasti. Zbog skuplje nafte rastu i cene mineralnih đubriva, što bi moglo da dovede do ekstenziviranja proizvodnje, odnosno do manjih prinosa. Svi nastoje da rastuće troškove prebace na sledeću kariku u lancu, što stvara začarani krug poskupljenja – kaže Šajatović i dodaje:
– Kada je reč o hlebu, za sada je sigurno da ne bi trebalo da dođe do poskupljenja brašna, jer Srbija ima dovoljno pšenice, a ove godine su i zasejane površine veće. Ipak, pekarska industrija ne zavisi samo od cene brašna, već i od troškova dizela, gasa i struje, koji su veliki generatori troškova u proizvodnji. Zato, iako hleb i dalje ostaje najvažnija namirnica, pritisci na njegovu cenu dolaze sa više strana.
Da hleb mora da poskupi, smatraju i mali zanatski pekari, koji ukazuju da je, osim cene brašna, sve drugo u proizvodnji otišlo naviše. Od struje, goriva, transporta, do ambalaže i plata radnika, svaki trošak dodatno pritiska poslovanje, zbog čega je, kako kažu, sve teže zadržati sadašnje cene i raditi bez korekcije. Da podsetimo da je cena hleba „sava” od brašna T-500 pod kontrolom države, a Vlada Srbije je nedavno izmenila uredbu kojom je maksimalna maloprodajna cena ovog hleba ograničena na 65 dinara, dok maksimalna proizvođačka cena iznosi 55,74 dinara.
Izvor: Politika
Foto: Envato