Predstavnik Uduženja poljoprivrednika „Stig“ Nedeljko Savić rekao je da su poljoprivrednici iznenađeni podatkom da je 20.000 domaćinstava u Srbiji protivzakonito prijavilo 500.000 hektara za subvencije.
– Taj podatak je neverovatan. Možda postoje zloupotrebe, mi se zalažemo da se kazne oni koji su prekršili zakon. U našem udruženju nema takvih slučajeva. Zašto bi neko, ko obrađuje 100 hektara, a može za subvencije da prijavi najviše 20, prijavljivao šumu – rekao je Savić za Betu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno rekao da je država preko e-agrara utvrdila putem satelitskih snimaka da su podnete lažne prijave za subvencije za čak pola miliona hektara površina koje se ne obrađuju ili za oko 80 miliona evra subvencija.
Objasnio je da su prijavljene kulture, poput kukuruza, pšenice, uljane repice i slično, iako se na snimcima vidi da je tu gusta šuma u kojoj niko nikada nije ništa posadio ili posejao.
U Srbiji je pod šumom oko 2,2 miliona hektara od čega je u privatnom vlasništvu nešto više od milion hektara, što bi značilo da je pola privatnog šumskog fonda prijavljeno za subvencije.
Savić je rekao da je čudno da se parcele tri godine satelitski snimaju, a da do sada nije ništa otkriveno, a da se na tim snimcima jasno mogu videti koje su kulture zasejane na njivama.
– Voleli bismo da se objavi podatak koliko ljudi, koji izdaju zemlju u zakup, koristi subvencije koje nisu njima namenjene već proizvođačima – rekao je Savić.
Dodao je da su prilikom registracije domaćinstva u e-agraru traženi izvod iz katastra i ugovori o zakupu zemljišta, a kasnije se pojavila i rubrika za unos zemjišta koje se obrađuje bez ugovora, jer vlasnici zemlje, zbog subvencija koje žele da zadrže za sebe, neće da sklapaju ugovore, ali da za takvu obradu zemljišta i ne mogu da se dobiju subvencije.
Nije teško, kako je rekao, sprečiti zloupotrebe jer se na snimku vidi sve. U Hrvatskoj se pola subvencija isplati pre setve, a pola kada se proveri da li je prijavljena kultura zasejana.
Savić je rekao da je moguće da je problem nastao i zbog toga što na parceli od, na primer dva hektara, na kraju njive na dva ara nalazi neka šuma.
– U protestima smo bili protiv e-agrara jer nismo stekli uverenje da će popraviti stanje kao i što nije, već je taj sistem doneo još problema. Mislim da je glavni problem u nedostatku inspektora – rekao je Savić.
Kopredsednik Inicijative za opstanak poljoprivrede Mile Slankamenac rekao je da to udruženje nema podatak o zloupotrebama prilikom podnošenja zahteva za subvencije po hektaru, ali da misli da se tih 500.000 hektara ne odnosi samo na šume, već na sva moguća neslaganja podataka.
– Ne znam kako je baš sad utvrđeno toliko nepravilnosti kada su povećane subvencije, a satelitski se snima od 2019. godine – rekao je Slankamenac.
Dodao je da ako je tačan podatak o 500.000 hektara za koje su lažirani podaci da bi to značilo da je 20.000 domaćinstava prijavilo nezakonito po 25 hektara zemlje za subvencije.
Slankamenac je rekao da treba sankcionisati one koji su lažirali podatke, ali da su poljoprivredi potrebna sistemska, a ne ad hok rešenja i da je nakon uvođenja e-agrara trebalo predvideti period prilagođavanja.
– E-agrar je dobar i za institucije i za poljoprivrednike, ali trebalo je da bude dat period prilagođavanja kako bi se sprečilo da probleme imaju samo poljoprivrednici. Mi treba da ukazujemo na probleme, i da ih neko rešava, umesto toga, stalno nam pružaju otpor – rekao je Slankamenac.
Foto: Pexels, Pixabay
