Pozno kalemljenje voćaka

462

Kalemljenje pupoljkom (okuliranje, očenje) je najviše rasprostranjeno u rasadničkoj proizvodnji, usled očiglednih prednosti: jednostavna tehnika rada, kvalitetno zarastanje rana i visok procenat prijema okulanata, kao i veliki učinak.

Ovom tehnikom, kad god i kako god da se ona obavlja tokom vegetacije, plemka je predstavljena vegetativnim pupoljkom koji se prenosi u odgovarajući rez na podlozi. Kalemljenje pupoljkom se može obavljati u relativno prolongiranom periodu tokom vegetacije, ali se jasno izdvajaju dva perioda: kalemljenje u proleće budnim pupoljkom i letnje okuliranje tzv. mirujućim pupoljkom (na „spavanje“).

Uspeh kalemljenja zavisi od obrazovanja traumatičnog tkiva (kalusa) na spojnom mestu. Da bi kalus mogao da se pravilno obrazuje neophodno je da postoji botanička srodnost (podudarnost, kompatibilnost ili afinitet) između podloge i plemke, tj. da se kambijalna (tzv. sekundarna tvorna) tkiva kalem-komponenata što više preklapaju. Ova morfološko-fiziološka kompatibilnost uslovljena je sl. elementima:

1) Botanička srodnost (pripadnost kalem-komponenata jednoj vrsti ili istom rodu voćaka) jedno je od najvećih ograničenja uspešnom prijemu kalema, s obzirom da za sada nema uspeha kod kalemljenja biljaka iz botanički različitih familija. Kompatibilnost vrsta u okviru jednog roda je pravilo pri kalemljenju, ali ima i izuzetaka: npr. mogu se kalemiti i nesrodne voćke (kruška na dunju, glog, oskorušu, mušmula na glog, breskva na šljivu, badem na kajsiju i breskvu), ali ima i primera gde se botanički srodne voćke ne mogu kalemiti (npr. jabuka na dunju, kruška i jabuka, dunja na krušku, itd.).

2) Mehanička inkopatibilnost podrazumeva da kalem sraste i u prvo vreme se ne primećuje nepodudarnost tkiva kalem komponenata, ali kasnije ta inkopatibilnost dolazi do izražaja pod uticajem roda i vetra (voćka se lomi na spojnom mestu, npr. kod sadnica kajsije kalemljenih na visini od 15 cm na podlozi vinogradska breskva).

3) Fiziološka nepodudarnost ispoljava se u slabijem prijemu posle kalemljenja, kržljavom porastu sadnica i voćaka, pojavi guka na spojnom mestu, osetljivosti voćaka prema mrazu, suši i prouzrokovačima nekih bolesti i štetočinama. Ova nepodudarnost je najčešće posledica smetnji nastalih protokom sokova kroz kalem, npr. pojava guka na stablima jabuke sa podlogama M 26 i M 9, znatno tanja podloga u odnosu na plemku kod kalemljenih stabala trešnje gde je kao podloga korišćena magriva ili oblačinska višnja, itd.

Mehanička i fiziološka inkopatibilnost mogu se ublažiti ili delimično otkloniti ukoliko su za gajene vrste odabrani odgovarajući agroekološki uslovi, korišćeni su posrednici i ako je primenjena puna agro i pomotehnika, uz odabir najboljeg načina kalemljenja.

Načini kalemljenja mirujućim pupoljkom tokom drugog dela vegetacije su različiti:

1. Okuliranje pod koru u drugoj polovini leta (jul-septembar mesec) podrazumeva uzimanje pupoljka plemke sa mladara, pošto se prethodno odstrani lisna masa sa kalem-grančica. Iz okalemljenog pupoljka uzetog sa nešto zeljastog tkiva (štitić) koji se ubacuje pod T isečak u podlozi, razvija se prirast tokom sledeće vegetacije, a proces srastanja kalem komponenata je lagan i traje do jeseni. Postupak pravljenja rezova na podlozi i plemci trebalo bi da je što brži kako ne bi došlo do oksidacije otvorenih tkiva, pa iskusni kalemari ceo postupak kalemljenja (pravljenje rezova na kalem-komponentama, ubacivanje štitića i vezivanje komponenata vezivom) završavaju za oko 40 sekundi.

2. Okuliranje u isečak, izrezak ili na iverčić (Chip budding) se primenjuje ukoliko kora podloge ne može dobro da se odvaja od drveta. Ovo može biti posledica visokih temperatura ili suše, ali i posledica nedovoljnog navodnjavanja rastila podloga u periodu pre kalemljenja i kod vrsta sa slabijom tj. sočnom mezgrom (leska, dud).

Iako se ovaj postupak najpre primenjivao za ubrzanu proizvodnju sadnica breskve u toku jedne vegetacije (čipovanje podloga za breskvu u junu mesecu radi dobijanja sadnica do kraja vegetacije), danas se ovaj način kalemljenja masovno primenjuje u srpskim rastilima krajem leta kao relativno komforna zamena okuliranju pod koru. Naime, u ovoj varijanti okuliranja nije potrebno kontrolisano navodnjavanje rastila radi odvajanja kore kod podloge kao priprema za kalemljenje.

Za izvođenje ove tehnike potrebno je koristiti nešto razvijenije mladare kao izvor pupoljaka. Na obe kalem komponente prave se polumesečasti rezovi (usečci i izresci) koji obezbeđuju zahvatanje dela drveta i kore, što je različito u odnosu na prethodno opisanu tehniku kalemljenja. Useci na podlozi se čine na 20 cm od površine zemljišta, što obezbeđuje dobijanje sadnica za gustu sadnju voćnjaka. Po ubacivanju štitića sa pupoljkom, takođe se pristupa vezivanju kalem-komponenata, a tek na proleće (po buđenju okalemljenog pupoljka) vrši se odstranjivanje dela podloge iznad spojnog mesta. Kod bujnih podloga ovo odstranjivanje se može vršiti u dva koraka (najpre na patrljak, pa njegovo naknadno uklanjanje), što obezbeđuje kvalitetnije srašćivanje i bolji prijem okulanata.

Za agrotv.net: dr Dejan Marinković, PSSS Beograd

Foto: Wikipedia, Jonas Janner Hamann, Universidade Federal de Santa Maria (UFSM), Bugwood.org, dr Dejan Marinković


reklama