Količina azota u zemljištu vrlo je promenljiva, a zavisi od plodnosti zemljišta, količine zaoranih žetvenih ostataka i sadržaja organske materije u zemljištu, preduseva i njegovog prinosa i đubrenja azotom, osnovnog đubrenja i klimatskih faktora, što znači da je specifična za svaku parcelu.
Ona takođe zavisi od tipa zemljišta, načina njegovog iskorišćavanja (sistema obrade), temperature, vlažnosti i sadržaja vode u zemljištu.
Blagovremena, precizna i izbalansirana ishrana azotom, kao nosiocem prinosa, veoma je važna za sve biljne vrste, a da bi se utvrdilo koliko je zaista potrebno primeniti azota neophodno je uraditi analizu zemljišta N-min metodom 7-14 dana pre njegove primene.
Prihrana pšenice za sezonu 2017/2018. biće mnogo jednostavnija u odnosu na predhodne godine s obzirom na to da je oko 80-90 % useva pšenice posejano u optimalnom roku. To znači da bi i prihranu većine useva pšenice trebalo obaviti od druge dekade februara.
S obzirom na predhodnu sušnu godinu i male prinose koji su ostvareni kod svih kultura, pri čemu je i smanjeno iznošenje svih hraniva iz zemljišta pa i azota, biće veoma značajno da se utvrde tačne količine pristupačnog azota u zemljištu N-min metodom.
Naime, primena manjih količina azota od potrebnih neće moći da obezbedi maksimalne prinose, a isto tako, veće količine azota od potrebnog mogu izazvati prebujne useve osetljivije na bolesti ali i na poleganje.
Izvor: Victoria Logistic
Foto: Pixabay