Lovci ne kriju da prema šakalima gaje dubok prezir i da se, prosto, nadmeću ko će odstreliti više primeraka. Da je reč o velikoj štetočini, svedoči i činjenica da je lov na šakala u Republici Srpskoj dozvoljen tokom cele godine.
Iz Lovačkog saveza Srpske objašnjavaju da se šakal toliko namnožio da ga danas ima u gotovo svim krajevima.
– Reč je o životinji koja je stigla sa Kavkaza, uz rečne tokove. Naselio se svuda gde može da nađe hranu, a naročito tamo gde ima smetlišta. Istovremeno je i biljojed i mesojed, brzo se razmnožava i teško ga je uloviti – kaže za Srpskainfo sekretar Saveza Živojin Lazić.
Prema njegovim rečima, populacija šakala raste u mestima gde ima dosta srneće divljači.
– Najviše ga ima na teritoriji Dervente i Broda, ali se pojavljuje u svim krajevima Srpske. Naselio se i u Višegradu, Foči, zapadnoj Krajini, dakle i na područjima gde ima vukova, iako su mu oni najveći neprijatelji. Nema gde ga nema, i to nas zabrinjava. Zato smo doneli zakon da se šakal može loviti tokom cele godine, kako bismo njihov broj sveli na razumnu meru – objašnjava Lazić.
Nezaustavljiv porast brojnosti
Šakala, dodaje on, privlači animalni otpad koji ljudi nesvesno odlažu, ali i ostaci hrane sa izletišta.
– Toliko su se namnožili da nikako ne uspevamo da smanjimo njihov broj. Lovci su stalno mobilni u njihovom istrebljenju. U organizovanim hajkama odstrani se i po 65–70 komada, a imamo i lovce koji za jednu noć odstrane 5 do 10 – priča Lazić.
Ponosno ističe da su mladi lovci obučili posebne pse koji pronalaze šakala.
– Do skoro su svi psi bežali od šakala, a sada imamo ekipe koje „čiste“ teren širom Srpske – dodaje on.
Nije pretnja čoveku, ali jeste stoci
Prema Lazićevim rečima, šakal ne predstavlja direktnu opasnost za čoveka – u bliskom kontaktu uglavnom beži i retko upada u torove.
– Međutim, na paši zna da napadne jagnjad, a napada i srneću divljač. Posebna poslastica su mu mali psi, pa može da pojede celo štene. Imao sam gorko iskustvo kada mi je na vikendici pojeo šestoro štenadi. U poređenju s njim, vuka i ne treba zvati predatorom – kaže Lazić.
„Državni neprijatelj“
Najveći neprijatelj šakala u prirodi je vuk, ali ni to nije dovoljno da se njegova populacija smanji.
– Šakal ima izuzetno specifično čulo ukusa i mirisa, pa ga ne možete otrovati. Ako u meso stavite otrov, on ga neće ni dotaći. Vrlo je nezgodan predator. Predstoji nam borba protiv njega, videćemo dokle ćemo stići. Kod lovaca postoji prezir prema šakalu i svojevrsno nadmetanje ko će odstreliti više. Posmatramo ga kao državnog neprijatelja – poručuje Lazić.
Izvor: SrpskaInfo
Foto: Pixabay; vladimircech on Freepik; Hans Veth on Unsplash