Sve manje grla stoke, ali i sve manje poljoprivrednika koji se njome bave, zabrinjavajući su podaci za budućnost srpske poljoprivrede, istaknuto u Srpskoj akademiji nauka.
Stočarstvo Srbije ima udeo od samo 28 odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, daleko je od evropskog proseka i više je nego zabrinjavajuća informacija, istaknuto je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) na naučnom skupu u organizaciji akademijinog Odbora za selo.
Pad se intenzivno ubrzava, podaci su iz rada predsednice Zadružnog saveza Vojvodine, Jelene Nestorov Bizonj, profesorke Zorice Vasiljević i Jonela Subića iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
One ističu da je broj poljoprivrednih gazdinstava sa stočarskom proizvodnjom u Srbiji od 2012. do 2018. godine pao za 41,5 odsto. Pritom, najzastupljenija veličina stada goveda je jedno do dva grla, a svinja tri do devet grla, što svakako nije veličina stada tržišno orijentisane proizvodnje.
– Prepoznavanje ekonomskih benefita udruživanja u zemljama Evrope i Skandinavije obezbeđuje stabilan razvoj u okvirima tržišne privrede i to je model kome treba da težimo. Saradnja umesto konkurencije obezbediće kvalitet – poručila je Nestorov-Bizonj.
Da treba „punom saradnjom doći do održivih rešenja“, poručio je i ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na otvaranju skupa.
– Jasno izražena politička volja, optimalna finansijska sredstva i znanje kao ključni resurs su preduslovi za iznalaženje adekvatnih i održivih rešenja za aktuelne izazove – razvojne, privredne i opšte društvene – rekao je ministar.
Na skupu na temu „Uloga i značaj stočarstva u razvoju agrara, očuvanju sela i obezbeđenju stanovništva hranivima animalnog porekla“ razmatrani su aktuelni problemi stočarske proizvodnje i plasmana, kao i mogući načini njihovog prevazilaženja.
Predsednik Odbora za selo Dragan Škorić ukazao je na neophodnost državne agrarne politike koja zadruge prepoznaje kao nosioce i integratore proizvođača i prerađivača i još jednom istakao saradnju Ministarstva za brigu o selu i akademijinog Odbora za selo na programu revitalizacije zadrugarstva u Srbiji, kao najbolji način sprege nauke, države i krajnjih korisnika.
Učesnici skupa složili su se da je stočarstvo Srbije na raskrsnici. Sve ono na šta je ukazano i sve ono što se predlaže predstavlja samo prvi korak u revitalizaciji ovog najbitnijeg dela agrara.
Na skupu su učestvovali i članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i resornih Instituta, profesori poljoprivrednih fakulteta i drugi eminentni stručnjaci iz ove oblasti, a prisustvovali su i direktori zadruga.
Izvor: 24sedam
Foto: Ministarstvo za brigu o selu, Envato
