Skidanje lastara sa čokota u matičnjaku može se izvoditi od opadanja lišća u jesen do pred kretanje sokova u proleće, sa izuzetkom perioda tokom zimskih mrazeva. Ipak se preporučuje da se lastari skidaju u jesen, posebno u krajevima gde je temperatura vazduha tokom jeseni i zime znatno iznad nule, a takođe i u krajevima gde su vrlo često niske zimske temperature. Najbolje je sačekati novembar, 15 dana nakon opadanja lišća, ali ako se oceni da lastari sadrže nešto više vlage od normalne količine, onda se skidanju može pristupiti i nešto ranije.
Pre početka prekraćivanja lastara u reznice odbaci se donji deo debljine 12 mm, pa se tek odatle lastar počne prekraćivati u normalne – standardne reznice dužine 40-50 cm. Svaki radnik ima po jedan štapić – čija je dužina onolika kolika treba da bude i dužina reznica. Lastari se prekraćuju tako da na debljem kraju svake reznice ispod najnižeg kolenca ostane deo članka dužine 2-3 cm, a na tanjem kraju presek se pravi po meri – prema dužini štapića.
Tako se lastari prekraćuju u reznice prve klase namenjene kalemljenju, sve dok se ne naiđe na deo debljine od 6 mm, što je već isuviše tanko za dobru reznicu. Najkvalitetnije su reznice koje su dobijene od delova lastara debljine 7-10 mm. Zato je potrebno da se reznice od delova lastara debljine 6-7 mm detaljnije pregledaju, i zadrže kao prva klasa za kalemljenje, samo ukoliko po povoljnom odnosu ksilema i floema, srži i drugim obeležjima i svojstvima odgovaraju prvoklasnim reznicama. Klasirane reznice se vezuju u snopove, obično po 100, 200 ili 250 komada. Normalne standardne reznice vežu se na dva mesta.
Izvor: Dipl. inž. polj. Suzana Jerkić, PSSS Vranje
