Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je u Kairu da će Sporazum o slobodnoj trgovini sa Egiptom, koji je potpisan, mnogo značiti našoj privredi, a posebno poljoprivredi i istakao da je važno da ojačamo stočarstvo i da će država obezbediti veće subvencije za one najvrednije.
„Čim naše dve strane obave svoje poslove oko ratifikacije, odnosiće se na proizvode, od svežih jabuka, malina, kupina, borovnica, nešto takođe će biti liberalizovano, ali ne u potpunosti – breskve i nektarine, kao i med, ali 87,5 odsto poljoprivrednih proizvoda u potpunosti će biti liberalizovano, kao i 30,5 odsto industrijskih proizvoda, ukupno preko 10.000 tarifnih linija“, rekao je Vučić za RTS. Dodao je da smo mi za Egipat liberalizovali 6.000 tarifnih linija.
„Da li ćemo to koristiti u ovom trenutku ili u budućnosti, potpuno je svejedno, siguran sam da će to mnogo značiti našoj privredi, posebno poljoprivredi, ukoliko budemo imali snage da ojačamo stočarstvo. Dakle, tu sad postoje različite tarife za različite vrste živinskog mesa, ali i goveđe meso i jagnjeće meso je sve ono što u svakom trenutku možemo plasirati, ali onog trenutka kada ga budemo imali i za sopstvene potrebe. Dakle, za to mora mnogo da se radi“, rekao je Vučić. Predsednik je dodao da će država najvrednije morati da subvencioniše i pomaže mnogo više nego do sada.
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović ocenio je da je ovo veliki dan za srpsku privredu i ekonomiju i naglasio da su time za Srbiju otvorena jedna od najvećih vrata u Africi.
„To je još jedan veliki korak koji će otvoriti prostor za sva naša preduzeća, pre svega za naše poljoprivrednike“, rekao je Momirović u Kairu za Tanjug i naglasio da će zahvaljujući sporazumu trgovinska razmena biti uvećana i nekoliko puta.
Ministar je precizirao da Sporazum stupa na snagu nakon što prođe Skupšitnsku proceduru, a da će danom ratifikacije praktično 87,5 odsto srpskih poljoprivrednih proizvoda, uključujući jabuke, suvo grožđe, maline, zaleđene maline, borovnice, kupine, svo bobičasto voće, breskve, trešnje i višnje biti postepeno oslobađane carina.
„Danom ratifikacije svi ovi proizvodi ili nestaju sa carinskih stopa ili su one značajno smanjene”, rekao je ministar, koji sa delegacijom na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem boravi u zvaničnoj poseti Kairu.
„Ako pogledate samo proizvođače jabuka, samo naše voćare, tržište se smanjuje. Ljudi u Rusiji sve više uzgajaju jabuke, uzgajaju voće. Poljska jabuka je sve cenjenija. Moramo da otvaramo prostor za naše kompanije. Da li je to Kina, Egipat, da li so to sutra Ujedinjeni Arapski Emirati, to je naš posao“, kazao je on.
Ministar je dodao da država ne može da pobeđuje za ljude koji vode kompanije, koji uzgajaju, koji će da objedine našu poljoprivredu, ali može i mora da im otvori vrata.
“Otvorili smo vrata koja su među najvećima svakako u Africi. I ponosan sam na to. Ovo će biti veliki podstrek, pre svega za naše poljoprivrednike, više od milion ljudi u našoj zemlji je uključeno u poljoprivredu. Moramo da radimo dalje, moramo da nastavimo, da se bavimo ovom pričom, da podržavamo, edukujemo naše privrednike kako bi iskoristili ovu šansu“, rekao je Momirović.
On je podstio da je trgovinska razmena sa Egiptom proslednjih 10 godina bila nestabilna i da je išla je od 25 do 115 miliona u 2022. godini i da zbog visokih carina nismo imali konkurentnu šansu.
„Mi smo kompatibilne ekonomije. Oni će moći bez carina da izvoze svoje, pre svega, citruse, a onda mango i ananas koje mi ne uzgajamo. Svi su na dobitku i ne smemo da propustimo ovu šansu”, zaključio je ministar.
Da podsetimo, do sada su najveći problem pri izvozu u Egipat bile visoke carinske stope. One su se kretale od 30 odsto za suve šljive do 60 odsto za kajsije, a najniža carina od 10 odsto se primenjivala na uvoz trešanja i višanja. Treba dodati da i sa uvozom od 10 do 12 miliona tona žita godišnje, što je najviše u svetu, Egipat predstavlja šansu za izvoz srpskog žita.
Kada je reč o tome šta je Srbija do sada uvozila iz Egipta, prednjačile su urea, kalcijum fosfati i so, koji su predstavljali blizu 50 odsto ukupnog uvoza.
A/P: Tanjug