Sredozemno more se najbrže zagreva

13

Za očuvanje Sredozemnog mora potrebna je momentalna akcija jer se ono, kako navodi  Svetska fondacija za prirodu (WWF) u svom izveštaju, zagreva 20 odsto brže u odnosu na globalni prosek.

Ne samo što porast temperature ugrožava biodiverzitet i preti da naruši morske ekosisteme, već su u opasnosti i stanovnici svih okolnih zemalja budući da se procenjuje da će nivo mora do 2100. godine porasti za čak jedan metar.

Klimatske promene nikoga ne štede, ali nedavno sprovedene studije pokazuju da su mora naročito pogođena globalnim zagrevanjem jer se 90 odsto porasta temperatura merenih između 1971. i 2010. godine odnosi na okean.

Sredozemno more nalazi se u samom vrhu kao najbrže zagevajuće more koje je ujedno i najslanije, a kakve posledice će ovo ostaviti po morske organizme, da se naslutiti.

Bile su potrebne decenije da se Sredozemno more dovede u ovo nezavidno stanje, a osim klimatskih promena, tu su i prekomerna eksploatacija, loše upravljanje vodnim resursima i nekontrolisano zagađenje.

Ovi udruženi faktori su, upozorava WWF, doveli pojedine vrste na ivicu opstanka, pa je tako u Izraelu preostalo svega 5-12 odsto mekušaca koji su nekada nastanjivali ove vode, a osiromašeni koralni grebeni koji su doskora apsorbovali ugljen-dioksid, sada ga proizvode.

Problem predstavljaju i invazivne vrste koje su migrirale iz toplijih voda ili su u Sredozemno more dospele posredstvom čoveka, a za kupače su posebno opasne meduze koje su se u pojedinim delovima prenamnožile i uzurpirale plaže.

Kako bi se Mediteransko more vratilo u nekadašnje stanje, najpre je neophodno da se javnost upozna sa stepenom njegove ugroženosti, a potom da svako ko ima dodira sa ovim vodama da svoj doprinos radi njihovog očuvanja.

Jedan od načina je angažovanje pecaroša na hvatanju invazivnih vrsta, a od velikog značaja bilo bi i stavljanje izvesnih delova mora pod zaštitu.

Izvor: Energetski portal

Foto: Unsplash


reklama