Srpska rakija zaslužuje isti status kao francusko vino

226

Piće koje je opevano u poeziji i narodnim pesmama beleži poslednjih godina rast proizvodnje i izvoza: u registar koji vodi Ministarstvo poljoprivrede upisano je oko 820 destilerija, dva puta više nego 2015. godine.

Proizvodnja prirodnih rakija u Srbiji u proteklih pet godina beleži stalan rast.

U prošloj godini u odnosu na 2019. iznosio je 25 odsto. I broj registrovanih proizvođača se povećava iz godine u godinu, kažu statistički podaci. U registar koji vodi Ministarstvo poljoprivrede upisano je oko 820 destilerija, dva puta više nego 2015. godine od kada je donet Zakon o jakim alkoholnim pićima.

U našoj zemlji proizvede se godišnje oko pola miliona tona šljive od čega 70 odsto završi u rakiji. Poslednjih godina veći proizvođači odlučili su da se udruže i naprave proboj na inostranom tržištu. Već je primetan rast izvoza rakija od voća. Godišnja zarada je blizu osam miliona dolara, a najviše se izvozi u SAD, Nemačku, Hrvatsku, Crnu Goru i BiH, ali i na Island, u Singapur, Kazahstan, Maltu, Kipar…

Za našu rakiju se dugo zna u svetu, već sto godina čim se pomene engleska reč brendi mnogi stranci pomisle na Srbiju. Šljiva je opevana i u poeziji, u narodnim i pop pesmama, a u njenu čast održavaju se sajmovi, a odskoro i festivali.

Etnografski muzej u Beogradu kandidovao je ove godine veštinu pravljenja domaće rakije na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine. Tamo se već nalazi krsna slava, kolo, pevanje uz gusle i zlakuska lončarija. Šljivovica bi trebalo da se upiše na listu kao element društvene prakse i znanja u vezi s pripremom tradicionalnog pića od šljiva.

Osečina je jedna od prestonica šljive u Srbiji i tu se svake godine održavaju sajmovi posvećeni nacionalnom brendu, a odskoro se uključila i Šumadija, odnosno Kragujevac, koji je pokrenuo Festival šumadijske rakije.

Šumadijski festival održan je polovinom decembra, a cilj mu je i turistička promocija Kragujevca i celog kraja u okviru projekta “Šumadijska rakijska tura” po ugledu na vinske puteve. Prethodno se održava manifestacija na kojoj se ocenjuje kvalitet voćnih rakija, tako da je kragujevački skup proizvođača i potrošača prilika za dodelu nagrada najboljima. To je festival gde se može videti kako izgleda najbolja čaša za rakiju, koje meze najbolje “ide” uz žestoku kapljicu, a važno je napomenuti da nisu predstavljene samo rakije od šljive već i od drugog voća – naročito su cenjene one od dunje i kajsije.

Na festivalu učestvuju i proizvođači iz drugih regiona, Braničevskog okruga, zapadne i južne Srbije, Vojvodine.

– Sertifikovan proizvod s geografskom oznakom “šumadijska šljivovica” očekuje se na tržištu za godinu dana, a proizvodi se od tri vrste šljive, čačanske rodne, čačanske lepotice i crvene ranke – kaže Mijailović.

On nam objašnjava da je potrebno vreme, jer rakija mora da odleži u buradima koji moraju biti pravljeni od hrastovine. I to ne bilo kog hrasta, već hrasta kitnjaka koji je rastao u Srbiji. Proizvodnja se mora odvijati pod nadzorom tehnologa kako bi krajnji proizvod bio istog kvaliteta. U Šumadijskom okrugu osnovano je 26 većih destilerija koje proizvode od deset hiljada do sto hiljada litara rakije. Cilj Udruženja “Šumadijska rakija”, po rečima njenog predsednika Gorana Mijailovića, jeste standardizacija proizvodnje i kvaliteta, s geografskom oznakom, a sve to radi promocije ovog pića, ali i Šumadije kao turističkog regiona.

– Naš cilj je da pomognemo i drugim proizvođačima rakije da se registruju i legalizuju – kaže Goran Mijailović čija porodica već 190 godina proizvodi ovo piće u selu Čumić kod Kragujevca.

Rakija u Šumadijskom regionu važna je i za turističku promociju.

– Turistička organizacija Kragujevca želi razvoj rakijske kulture, a to ćemo najbolje postići ako je odvojimo od lošeg konteksta koji ju je pratio. Rakija se zvala i “brlja”, piće za lako i jeftino opijanje. Zato je važno izvući je iz tog negativnog imidža i podići je na viši nivo. Ono što je pivo i kobasica za Nemačku, konjak i vino za Francusku, mogla bi da bude rakija za Srbiju. To podrazumeva i uparivanje s određenom hranom, vrstu čaše za konzumaciju koja je okrugla i na vrhu se sužava i još mnogo toga – kaže Emina Dramlić iz Turističke organizacije Kragujevca.

Ona dodaje da se uz dobar kvalitet, razvoj proizvodnje, nove destilerije, otvara mogućnost i za organizovane posete turista na degustacije, a uz to oni mogu da upoznaju i lokalne muzeje, manastire, izletišta.

– Naša organizacija štampala je i brošuru o šumadijskoj rakiji, njenoj istoriji i drugim zanimljivostima, kako bi upoznala domaće i strane turiste da se uz rakiju i živelo, lečilo, ona je neizostavan element naših običaja od svadba do krštenja, rođendana – kaže Emina Dramlić.

Goran Mijailović podseća da je ranije skoro svaka kuća u selu imala kazan. Sada je znatno drugačije, i domovi su se proredili, a kamoli kazani, ali zato mnogi vide najbolje rešenje u povezivanju malih proizvođača koji odolevaju vremenu s velikim destilerijama. I to se dešava na terenu. Preduzetnici otkupljuju voće i proizvedenu rakiju od seoskih domaćinstava, a zatim je prerađuju kako bi zadovoljili visoke standarde. Ali posla za tehnologe ima i u edukaciji malih proizvođača koji pored zanata, naučenog i nasleđenog od dedova, treba da obogate svoju proizvodnju i savremenim naučnim znanjima.

Tradicija je duga, ali sada su navike potrošača istančane. Ukusi su drugačiji, prefinjeniji, traži se nešto novo. Ukus šljive, ali i dunje, viljamovke i kajsije kao šumadijskog “brendija” privlači i naše ljude širom sveta koji žive daleko od rodnog kraja. Rakija nije za njih samo aperitiv ili piće, već i veza sa zemljom iz koje su otišli.

Izvor: Politika

Foto: Udruženje Šumadijska rakija, Agro TV


reklama