Tokom jeseni ozime žitarice su najviše ugrožavaju korovi koji niču pri niskim temperaturama, dok je usev još slabo razvijen.
Neki jednogodišnji travni i širokolisni korovi niču istovremeno sa ozimim žitaricama, pa je zbog toga poželjno njihovo rano suzbijanje. Jednogodišnji travni korovi za koje je poželjno jesenje suzbijanje su: stršac obični (Apera spica venti), mišji repak (Alopecurus myosuroides), vlasulja (Poa trivialis), vrste iz roda ljuljeva (Lolium spp.). Jednogodišnji širokolisni korovi za koje je poželjno jesenje suzbijanje su: broćika (Galium aparine), vrste iz roda čestoslavica (Veronica spp.), kamilica (Matricaria spp.), poljski mak (Papaver rhoeas), vrste iz roda prstenaka (Anthemis spp.), mišjakinja (Stellaria media), mrtva kopriva (Lamium purpureum).
Jesenje suzbijanje korova se može obaviti herbicidima koji se primenjuju posle setve, a pre nicanja, kao i onim koji se primenjuju posle nicanja žitarica, od faze razvijena dva lista pa sve do kraja bokorenja. Od herbicida se mogu koristiti preparati na bazi triasulfurona + dikambea, pendimetalina i drugih registrovanih za primenu u strnim žitima. Preparati su najefikasniji kad su jednogodišnji travni korovi u fazi 1-2 lista, a jednogodišnji širokolisni u fazi 4-6 listova. Pri tretiranju, temperatura ne sme pasti ispod nula stepeni, a naredna tri dana ispod minus tri. Pri upotrebi preparata strogo se pridržavati uputstva proizvođača.
Jesenjim tretiranjem se ne mogu suzbiti višegodišnji korovi, kao što su: pirevina (Agropyrum repens), palamida (Cirsium arvense), poponac (Convolvulus arvensis), pa je neophodno izvršiti dodatna prolećna tretiranja.
Izvor: dipl. inž. Marinko Jovičić, PSSS Prokuplje
Foto: Free Images
