Voćari iz iskustva znaju da suzbijanje rutave bube nije nimalo lako – prvenstveno jer je u fazi cvetanja upotreba hemikalija vrlo ograničena. 

Rutava buba, ili na latinskom Tropinota hirta, je polifagna štetočina koja se hrani cvetovima voća, povrća, ukrasnog bilja, strnih žita, korova, a može da uništava i listove mladih biljaka (npr. luk, kupus, blitva ili mlado voće), pa čak i tek zametnute plodove. Posebno velike štete prave u voćnjacima koji su usamljeni ili okruženi livadama i ratarskim površinama. U našim uslovima se obično javlja u martu i aprilu. Tokom godine razvija jednu generaciju, a prezimljava kao imago u zemljištu.

Odrastao insekt je veličine 1 cm, crn i obrastao sivim dlačicama. Otud i naziv – rutava buba. Larve su grčice, veličine 15 mm, bele boje sa žutom glavom. One se hrane biljnim ostacima u zemljištu i nisu štetne. Štetnim stadijumom se smatra imago, od kog stradaju tučkovi i prašnici, pa izostaje zametanje i nastaju velike ekonomske štete. Osim toga, rutava buba je dobar letač i veoma je pokretna, pa lako pređe na novu površinu kada joj ponestane hrane.

Prezimljava u zemljištu, na dubini oko 5 cm, odakle izlazi u martu, aprilu i odmah kreće u potragu za hranom. Pari se, i polaže jaja iz kojih se za nedelju, dve pile larve, Larve se pod zemljom razvijaju 2-3 meseca, a imago nove generacije izlazi tek sledećeg marta.

Problem borbe sa rutavom bubom je što je ona insekt, a ne smemo se protiv nje boriti insekticidima jer ugrožavamo pčele. Eventualno dolaze u obzir preparati koji dokazano nisu toksični za pčele, npr. nešto na bazi aktivne materije fluvinat.

Ipak, gde god je to moguće, preporučuju se mehaničke mere zaštite. Neki od efikasnih načina mehaničkog suzbijanja su:

  • Postavljanje belih i plavih posuda na obode zasada. U posude sipati hemikalije koje privlače rutavu bubu (deterdžent, sok od jabuke, cimet, pivo, aromu jagode, negro bombone ili kupovni atraktanti…). Mirisne materije će privući bube, a deterdžent povećati vodni potencijal, pa će insekt bukvalno biti uvučen pod vodu i udaviti se. Posude treba menjati redovno, kako bi se suzbio što veći broj jedinki.
  • Ostaviti maslačak u zasadu, kako bi se buba okrenula njemu i kako bi joj se odvukla pažnja sa voća.
  • Saditi namenski kulture koje cvetaju u vreme kada i voće, a to su uljana repica i facelija.
  • Postavljanje zaštitnih mreža na manjim površinama sprečava oštećenja od rutave bube, ali tada treba nabaviti gajene bumbare da vrše oplodnju.
  • Postavljanje feromonskih klopki.
  • Plitka obrada zemljišta, kako bi se uništile larve i prezimljujući imago.
  • Kako bismo smanjili problem sa rutavom bubom u narednoj godini, preporučuje se pravljenje mesta na koja ćemo privući insekte da polažu jaja. U plitkom sloju treba pomešati seno i zemljište, pa zaliti i držati blago vlažno. Ženke će svojim čulima prepoznavati ovakva mesta sa veće daljine i masovno će polagati jaja na njih. Nakon polaganja jaja i piljenja larvi, mesto treba zaliti rastovorom insekticida.

I za kraj, još jednom da pomenemo – čuvajmo pčele! Insekticidi mnogo duže deluju na pčelu nego na rutavu bubu, tako da ćemo pčelu ubiti ili oterati, a nećemo postići željeni cilj – da se otarasimo rutave bube. Za kratko vreme će doći nove rutave bube i nastaviti da nanose štetu. Budimo odgovorni proizvođači i brinimo o pčelama, jer ukoliko njih nestane, nestaće i ljudi.

Foto: Cover Images