Sve manje jedemo hleb, a zalihe pšenice rastu

45

Podaci pokazuju da se u periodu od 2006. do 2022. godine potrošnja hleba po glavi stanovnika u Srbiji gotovo prepolovila. Godišnje umesto 91 kilograma, koliko smo ranije konzumirali, sada pojedemo svega 48 kilograma. Stručnjaci kažu da razloge za to treba tražiti u padu broja stanovnika, ali i promeni navika.

– S druge strane, smanjila se i potrošnja po glavi stanovnika i to sa 91 kilograma na 48 kilograma godišnje. To je bez peciva – kaže Zdravko Šajatović, direktor poslovnog Udruženja mlinara „Žitounija”.

Najveći pad potrošnje hleba po glavi stanovnika zabeležen je u Vojvodini, a zatim u regionu Beograda. To su regioni gde je društveni bruto dohodak po stanovniku veći.

– U manje razvijenim područjima potrošnja hleba po glavi stanovnika je viša – objašnjava Šajatović i dodaje:

– Što se tiče potrošnje peciva, po našim procenama, ona je 10 kilograma po stanovniku. I tu je situacija različita i po gradovima i po regionima. Tamo gde je platežna sposobnost stanovništva veća, veća je potrošnja, a tamo gde je manja, tu je potrošnja peciva manja. U tzv. „krugu dvojke“ u Beogradu videćete da se u malim radnjama više prodaje pecivo nego hleb.

Zbog smanjene potrošnje hleba, navodi, manje se pšenice melje u mlinovima.

– Po našim procenama, ta meljava je ranije bila 1,2 miliona tona, a sada je oko milion tona godišnje. Izvoz brašna će ove godine biti oko 160.000 tona, što je oko 20 posto više nego prethodne ekonomske godine. To je dobar pokazatelj – ističe Šajatović.

Ipak, stručnjaci nisu optimisti kada je reč o zalihama pšenice, jer će se i na njima osetiti pad potrošnje pšenice.

– Zalihe su značajne i verujem da će u junu ove godine biti najmanje oko milion tona, dok će istovremeno izvoz pšenice biti, takođe, oko milion tona. Poslednjih mesec-dva imamo povoljnu vest da su troškovi prevoza baržama pali sa 40 na 16 evra po toni i to je podstaklo veći izvoz za Konstancu. U februaru je bio oko 103.000 tona. Pretpostavka je da će se do kraja maja izvesti u tu luku još oko 300.000 tona – kaže Šajatović.

U Privrednoj komori Srbije se slažu da se hleb manje troši. Da su na to uticale promene u prehrambenim navikama, kao i pad broja stanovnika. Ipak, tvrde da višegodišnji trend smanjenja potrošnje hleba nije uticao na proizvodnju pšenice i brašna, kao i na njihove bilanse.

– Brašno za ljudsku ishranu, osim za proizvodnju hleba i peciva, utroši se i za neposrednu potrošnju stanovništva, proizvodnju testenina, konditorsku industriju i za izvoz. S obzirom na to da će se od ove godine subvencionisati upotreba deklarisanog semena pšenice, kao i da će se na otkupnim mestima pšenica razvrstavati po kvalitetu, to će svakako uticati na njen kvalitet, a samim tim i na kvalitet brašna i povećanje izvoza – kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.

– U industrijskoj proizvodnji pekarskih proizvoda primetan je rast proizvodnje specijalnih peciva za oko 30 posto. Sve više i male pekare šire asortiman svojih proizvoda, pre svega, specijalnim vrstama hleba i peciva. Takođe, prema podacima RZS-a u 2023. godini u odnosu na 2019. industrijska proizvodnja testenina porasla je za 75 odsto – navodi Šajatović.

Iz „Žitounije“ podsećaju da je Srbija pre dve godine zabranila izvoz pšenice i brašna, što je prema njihvoj oceni bila pogrešna odluka.

– Tu smo izgubili izvoz od oko 40.000 tona brašna. Zalihe pšenice koje su tada ostale se provlače već drugu godinu, a ako bude solidan rod ove godine, mi ćemo u novu ekonomsku godinu ući sa značajnim količinama u silosima – ističe Šajatović.

Ipak, u PKS kažu da je posle ukidanja zabrane izvoz naglo povećan jer je cena našeg brašna bila konkurentna. Potogovo zemljama u okruženju.

– Poslednjih godina primetan je rast izvoza pšeničnog brašna. U 2023. godini izvezli smo 167.600 tona ukupne vrednosti 55,8 miliona evra. Brašno iz Srbije najviše se izvozi u zemlje CEFTA regiona, pre svega u BiH, Severnu Makedoniju i Crnu Goru – kaže Bogunović.

– Tokom prošle godine zabeležen je veći izvoz brašna u Ekvatorijalnu Gvineju, kao i u Irak i Siriju. Sve češće nam se obraćaju zainteresovani uvoznici brašna iz dalekih zemalja, kao što su Indonezija ili Kina. Problem pri izvozu brašna na daleka tržišta predstavlja pre svega logistika – transport, pa i samo pakovanje – dodaje Šajatović.

Agroekonomski analitičari upozoravaju da na smanjenje potrošnje domaće pšenice i brašna može da utiče i uvoz hleba i peciva.

– Paradoks je da uvozimo testo, pecivo i hleb u polusmrznutom obliku. Sad plaćamo ceh što smo naša vrata širom otvorili prema svetu, pogotovo prema Evopi. Ja nisam zagovornik intervecionalističke poljoprivrede, ali mi smo nespremno ušli u tu tržišnu utakmicu koja se desila potpisivanjem SSP-a – upozorava Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

To je za sada mala količina, kaže on, ali ako to postane trend naša mlinarska industrija će imati još manje potrebe da kupuje pšenicu iz domaće proizvodnje. To može da poremeti naše bilanse da mi ponovo iz godine u godinu ulazimo sa velikim zalihama.

– Neke procene za ovu ekonomsku godinu su da možemo ući sa zalihama čak i do milion tona – dodaje Šajatović.

Izvor: RTS

Foto: Envato