Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objavilo je na Svetski dan vlažnih područja da je završen Međunarodni popis ptica vodenih staništa za ovu godinu, koji je, prema preliminarnim rezultatima, pokazao da ih je u Srbiji više od 300.000.
Više od 120 ornitologa, članova i volontera tog društva je za vreme sprovođenja popisa tokom januara posetilo više od 1.500 lokaliteta na rekama, jezerima, ribnjacima, akumulacijama, močvarama, plavnim pašnjacima i slatinama u Srbiji, navedeno je u saopštenju.
Tri najbrojnije vrste bile su lisasta guska, patka gluvara i obični galeb.
Na zimovanju u Srbiji prvi put je potvrđen i grogotovac, vrsta plovke koja inače zimuje u Africi i koja izuzetno retko prezimi u Evropi.
Od ostalih retkih vrsta, kako je navedeno, beleženi su još kudravi nesiti, ražanj, veliki crnoglavi galebovi, gakovi, mali i veliki labudovi, crni i baršunasti turpani, srednji ronci, crvena lunja, crni orlovi, prevezi, riđogrli i ušati gnjurci, zlatni vivci, crvene čaplje.
– Ledeni dani sa snegom i jakim vetrom otežavali su nam rad na terenu, a niske temperature su dovele do ledostaja na većini stajaćih voda. Planiranje je dodatno bilo ugroženo i komplikovano zbog epidemije koronavirusa i oboljevanja naših saradnika, ali smo ipak uspeli da obiđemo gotovo sva najvažnija vodena staništa – rekao je koordinator Međunarodnog popisa ptica vodenih staništa u Srbiji Marko Šćiban i dodao:
– Zajedno sa kolegama iz Hrvatske ponovo smo uspeli da u potpunosti obiđemo reku Dunav sve do Bugarske granice. Najmnogobrojnija akcija bila je na području ušća Save u Danav gde su sa više lokacija brojani galebovi i mali vranci.
U ovom društvu su istakli kao veliki uspeh da su ponovo obišli kompletan vodotok Zapadne Morave, navodeći da kada je o pticama reč, ona je već ozbiljno ugrožena.
Ptice su ponovo popisivane i na Tamišu, Drini, Nišavi, Vidrenjaku, Bosutu, Peku, Velikoj Moravi, Grabovici, Limu, Zasavici, Jegrički, Timoku, Boljetinskoj i drugim rekama.
Kako je ukazano, alarmantno je što su na većini obiđenih lokaliteta zabeleženi različiti vidovi ugrožavanja prirode – otpadne vode, deponije, krivolov, prekomeran lov, preoravanja staništa.
Priobalja reka, jezera i kanala su, istaknuto je, sve više degradirana, uzurpirana ilegalnim ljudskim aktivnostima i divljom gradnjom.
Saznanja do kojih se dolazi kroz ovo istraživanje koriste se za preduzimanje konkretnih mera za zaštitu populacija divljih ptica i vodenih staništa koja su značajna za očuvanje biodiverziteta i ostalih prirodnih resursa na međunarodnom nivou.
Podaci prikupljeni u Srbiji objedinjuju se i šalju u svetsku bazu podataka koju vodi organizacija Wetlands International.
Foto: Pixabay, Freepik
