Najave da će niški pekari od Nove godine podići cene pekarskih proizvoda neće imati previše uticaja na druga lokalna tržišta, izjavio je za “Politiku” Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.
On je rekao da su u Nišu cene zaostajale za onima u Beogradu, centralnoj Srbiji i u Vojvodini i da se to može smatrati usklađivanjem. Ipak, dodao je, činjenica je da je u pekarstvu sve skuplje, od kesica za pakovanje do sirovina i energenata, i da je situacija teška.
Podsetimo, Unija pekara u Nišu najavila je da će, od Nove godine, podići cene pekarskih proizvoda zbog rasta cena struje i većeg minimalca, što povlači i povećanje iznosa za doprinose, pa će troškovi po radniku biti veći za 5.000 dinara. Ovi troškovi, dodaju, poskupljuju i cenu pekarskih proizvoda.
– Od Nove godine planiramo da podignemo cenu bureka i peciva za 10 procenata, tako da će četvrt bureka sa sirom biti 130 dinara, a s mesom 140 dinara – rekao je predsednik Unije pekara iz Niša Bratislav Vukadinović za televiziju Zona plus.
Prema njegovim rečima, sa sadašnjim cenama pekari su u gubitku jer je brašno tip 500 na tržištu poskupelo sa 30 na 50 dinara, a brašno za burek sa 40 na 60 dinara. U novembru je već objavljeno da su hleb i ostali pekarski proizvodi u Nišu poskupeli za pet do deset dinara, a tada su rekli kako je reč o usklađivanju cena, pošto su poskupeli brašno i ostale sirovine.
Uoči odluke države da zamrzne cene osnovne vekne, a potom i dva tipa brašna (T-500 i T-400), Vukadinović je izjavio kako mnogo toga zavisi od cene struje jer ona u proizvodnji učestvuje od 25 do 30 odsto. Da li će posle ovakve najave isto učiniti i pekari u ostalim gradovima?
– Formiranje cena peciva je slobodno i poskupljenje je sled okolnosti. Cena hleba je sačuvana, dok na ovo drugo ne može da se utiče i moraju da se prate tržišne cene sirovina. Država je dotirala brašna samo za osnovnu veknu hleba “sava” – kaže Pralica.
On napominje da su u Nišu cene peciva, hleba i drugih pekarskih proizvoda bile mnogo niže nego u Beogradu i severnom delu Vojvodine.
– Cenu koju najavljuju za burek ovde imamo odavno. Postoji još krajeva u Srbiji gde je, recimo, hleb 40 dinara i gde ne može da bude skuplji čak i da pekari to hoće – rekao je Pralica i dodao da ne očekuje nikakva drastična iznenađenja na tržištu.
Prema podacima Unije pekara, u Srbiji ima oko 7.000 malih pekara, odnosno prodajnih mesta (2.000 do 2.500 vlasnika). Trenutno u pekarstvu radi oko 70.000 ljudi. Ni taj sektor nisu zaobišli problemi izazvani pandemijom. Pralica kaže da je dosta pekara u poslednje dve godine zatvoreno, ali neki su i ih otvarali u želji da se oprobaju u novom poslu. Prema njegovim rečima, mnogo starih porodičnih pekara se ugasilo, u kojima su radile dve-tri generacije.
– Deca se školuju, idu i neće to da rade jer je ovo težak noćni posao. Sada se svelo na to da se cele porodice uključuju u rad jer je teško naći i majstore – objašnjava on i napominje da oglasi idu po 365 dana godišnje i za specijalizovane radnike i za prodavce u pekarama jer ih, kako kaže, nema uopšte.
– Situacija u pekarstvu je teška. Zbog virusa korona pekari su morali da imaju zamene kada su se ljudi razbolevali. Promet je na početku pandemije, tokom zatvaranja, u prvih nekoliko meseci pao i do 30–40 odsto. Kasnije se polako vraćao, možda je sada za nekih osam do 10 odsto manji u odnosu na ranije godine. Ipak, moramo da izdržimo – ističe Zoran Pralica.
Izvor: Politika
Foto: Freepik, Unsplash
