Zbog bogatstva vitamina i minerala, crna ribizla je na izuzenoj ceni u svetu, gde su stvorene brojne kvalitetne sorte koje daju prinos i do 20 tona po hektaru.
Na žalost, gajenje ovog voća je vrlo sporadično u našim krajevima jer proizvođači ne mogu da računaju na njenu isplativost, a pre samo tridesetak godina na prostoru bivše SFRJ crna ribizla bila je veoma popularna, najviše za pravljenje sokova, džemova i drugih stvari u prehrambenoj industriji.
Crna ribizla (Ribes nigrum) je biljka koja pripada kategoriji bobičastog voća. Njen grm ima glatke razgranate grane, na kojima stoje plodovi u obliku grozdova. Veličina jedne bobice iz grozda je jednaka veličini zrna graška.
Crna ribizla je jako važna u čovekovoj ishrani jer vitamina C ima u izobilju. Sadrži i dosta belančevina i šećera. Ova voćka može se koristiti u svežem stanju ili se prerađivati. Veoma je ukusan i voćni jogurt od crne ribizle. Stručnjaci savetuju da bi trebalo da je svakodnevno koristimo u ishrani.
Uzgoj crne ribizle važan je i za farmaceutsku industriju. Za farmaceute su najbitniji plod i list ove voćke. Njeni plodovi pomažu u regulisanju krvnog pritiska i, uopšte, u popravljanju celokupne krvne slike.
Gajenje crne ribizle
S obzirom na to da crna ribizla boravi na jednom mestu i do dve decenije, veliku pažnju trebalo bi posvetiti pripremi zemljišta za sadnju. Crna ribizla ime veoma razvijen koren i zbog toga oranje zemlje treba da bude duboko sa velikim nagibom. Zbog tog velikog nagiba može da se desi da nam se voda zadržava, pa je poželjno da se oranje obavi ukoso. Što se tiče kvaliteta zemlje, crna ribizla je jedna od najzahtevnijih bobičastih biljki. Najviše joj odgovaraju duboka, humusna, umereno teška, srednje vlažna i sveža zemljišta. Takođe, crna ribizla traži i dobro drenirano zemljište. Sve u svemu, najbolje bi bilo da se uradi analize zemljišta pre sadnje crne ribizle.
Najbolje vreme za sadnju je od jeseni do proleća.
Sadnja se obavlja u rupe veličine 40 x 40 cm koje su smeštene u redovima. Nema potrebe postavljati naslone, jer je crna ribizla dovoljno čvrsta. Između redova bi bilo poželjno ostaviti barem 2,5 m prostora, dok je rastojanje između biljaka u redu jedan metar. Pre polaganja sadnica u zemlju odstranjuje se višak polomljenih i oštećenih grančica. Posle toga, kad je sadnica postavljena u njenu rupu, potrebno je lepo rasporediti zemlju oko njenih žila, utabamo i dodamo ostatak zemlje kako bi sadnica stajala uspravno.
Razmnožavanje crne ribizle
Razmnožiti crnu ribizlu nije komplikovan posao. Najbrži i najbolji način razmnožavanja je reznicama. Reznice se uzimaju sa jednogodišnjih biljaka pred kraj vegetacionog perioda. Najidealnije vreme za uzivanje reznica je u oktobru ili u novembru. Takve reznice se mnogo bolje ožiljavaju i daju kvalitetnije sadnice u odnosu na reznice uzete u proleće.
Orezivanje crne ribizle
Stručnjaci preporučuju da se rezidba radi na dva do tri pupoljka. Time se postiže ojačavanje korena, a i biljka će nas obradovati sa šest do osam novih mladih izdanaka. Na jednom žbunu bilo bi poželjno da bude isti broj jednogodišnjih, dvogodišnjih i trogodišnjih grana. Jednostavno pravimo – jednogodišnje grane zamenjuju dvogodišnje, a dvogodišnje menjaju trogodišnje.
Nega i zaštita
Na gajenje crne ribizle dosta utiču i klimatski faktori i faktori koji je okružuju. Nadmorska visina koja joj najviše odgovara je od 600 do 800 m. Takođe, potrebna joj je visoka vlažnost vaduha. Crna ribizla poseduje veliku otpornost na hladnoću. Može da izdrži temeprature i do minus 30 stepeni. Ipak, potrebna joj je „pomoć“ da se odbrani od jakih vetrova.
Jako je osetljiva na velike letnje vrućine. Ne podnosi sušne periode i tada postoji mogućnost opadanja listova. Za crnu ribizlu najidealnija je temperatura od 17 do 18 stepeni. Što se tiče zalivanja, takođe je malo zahtevnija – odgovara joj količina padavina od minimun 800 mm godišnje.
Crna ribizla zahteva i zaštitu od raznih bolesti i štetočina koje je mogu napasti.
Najpoznatije sorte
Čačanska crna – Odlikuje se razgranatim bujnim grmom. Cvetanje i sazrevanje ove sorte je srednje rano. Njeni grozdovi su poprilično dugi. Sadrže oko 8 bobica, koje su takođe krupne. Težina bobice je oko 0,85 g. Veoma je lako odvojiti bobice od petiljke, jer ne otpadaju same. Berba ove sorte najbolje je da se obavi mašinski. Čačanska crna je otporna na štetočine koji prouzrokuju antraknozu.
Black Reward – Gmoliki žbun koji dosta ide u širinu. Njen rod je veoma obilan i redovan. Ova sorta može se pohvaliti krupnim bobicama težine oko 0,89 g. Bobice su joj tamne i dosta čvrste. Jedina mana ove sorte je što od nje ne možemo dobiti sok u potpunosti obojen, pa smo prinuđeni da ga mešamo sa drugim sokovima. Nije otporna sorta, jako je osetljiva na zimske mrazeve i pepelnicu.
Ben Nevis – Sorta čiji je žbun uspravnog oblika i ne preterane bujnosti. Spada u srednje rane sorte. Bobice su srednje veličine, loptastog oblika i tamno mrke bojem, ali i izuzetnog kvaliteta. Od ove vrste prave se izvaredni džemovi i sokovi. Ben Nevis je otporna prema hladnoći i pepelnici. Ovde je reč o samoplodnoj crnoj ribizli koja veoma obilno rađa.
Ben Lomond – Grane ove sorte su blago razganate, a kompletan žbun je osrednje bujan. Vreme sazrevanja ove sorte je srednje rano. Ben Lomond je kvalitetna samoplodna vrsta koja je samim tim veoma rodna. Možemo je okarakterisati kao dosta otpornu sortu, kako na pepelnicu, tako i na hladne zimske dane i mrazeve.
Titania – Relativno nova sorta poreklom iz Švedske koju karakterišu veliki grozdovi kvalitetnih i sočnih plodova. Od svih poznatih sorti crne ribize, Titania je najotpornija na niske temperature. Takođe je krasi i dobra otpornost na bolesti i štetočine. Sazreva rano – u prvoj polovini juna. Žbun je bujan, uspravnog porasta. Plodovi su krupni, izražene, bogate arome. Pogodna je za mehanizovanu berbu – odlikuje se ujednačenim sazrevanjem i lakim odvajanjem bobica pri berbi. Brzo postiže punu zrelost za branje, kroz 3 sezone, u odnosu na druge sorte kojima je potrebno 4 – 5 sezona za punu produktivnost.
Foto: Pixabay, Cornell University