Cena osnovne vrste belog hleba od 500 grama i dalje će u Srbiji koštati između 35 i 40 dinara, dok će u Nišu i centralnoj Srbiji, gde je vekna bila jeftinija, biti korigovana i koštaće pet do 10 dinara skuplje.
Odluka o ovom usaglašavanju cena osnovne životne namirnice biće, kako se očekuje, doneta do kraja maja, izjavio je za „Politiku“ Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.
On objašnjava da nije reč o poskupljenju nego o usaglašavanju, jer je u nekim delovima Srbije do sada prodavan ispod proizvođačke cene.
U Ministarstvu trgovine turizma i telekomunikacija navode da u ovom trenutku ne postoji razlog za zabrinutost građana zbog rasta cena jer, prema njihovim saznanjima, vekna hleba „sava” od brašna „tip 500” u Srbiji ostaje nepromenjena i kreće se u rasponu od 35 do 45 dinara.
– Prema informacijama kojima raspolažemo, korekcija će uslediti samo kod velikih gradskih industrijskih proizvođača u pojedinim delovima zemlje koji su imali najniže cene u rasponu od 25 do 30 dinara. Podsetiću, aktuelna cena hleba u Srbiji je i dalje niža od one koja je uredbom vlade o ograničenju bila na snazi do 31. januara 2019. godine, a koja je propisivala maksimalnu cenu vekne do 46 dinara, što znači da nema nikakvog razloga za paniku, kaže za „Politiku” Uroš Kandić, državni sekretar ovog ministarstva.
On dodaje da bi trebalo imati u vidu da se cene na tržištu formiraju slobodno, a u slučaju da dođe do drastičnih poremećaja, država ima mehanizme da reaguje, pogotovo što je reč o jednoj od osnovnih životnih namirnica.
Pralica objašnjava da je u pojedinim delovima Srbije, gde ima mnogo industrijskih proizvođača, došlo do poremećaja na tržištu, jer su se oni međusobno takmičili i snižavali cene ispod proizvođačke, osvajajući na taj način tržište.
– Oni su, na primer, spuštali cenu osnovne vrste hleba, da bi im trgovine prihvatile drugu robu na kojoj su ostvarivali velike zarade poput peciva, specijalnih vrsta upakovanog hleba i sličnih proizvoda – objašnjava Pralica.
Hleb „sava” je tako u tim delovima Srbije bio znatno jeftiniji zbog čega je odluka o korekciji cene i doneta. Proizvođači tvrde da se podiže samo donja cena, a to je neophodno da bi se sačuvala industrija.
Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković navodi da su cene pekarskih proizvoda u prethodnom periodu, posebno peciva već porasle i da nema razloga da se koriguje cena hleba.
– Pekari prave grešku, jer sirovine i energenti nisu poskupeli, zalihe brašna su dovoljne, cena pšenice na svetskom tržištu je stabilna, a mi imamo svoje zalihe. Korekcija na koju se pekari pozivaju jeste poskupljenje za one potrošače koji su do sada plaćali hleb 10 dinara manje. U Nišu nisu ni prihodi isti kao u Beogradu i izjednačavanje cena nema opravdanje – kaže Stanković.
On objašnjava da je u prethodnom periodu došlo do poskupljenja gotovo svih vrsta peciva, a to su proizvodi na kojima pekari najviše zarađuju.
Stanković podseća da je potrošnja hleba u Srbiji, po načinu ishrane, ali i zbog standarda velika i iznosi i do 110 kilograma po stanovniku godišnje. U industrijski razvijenim zemljama potrošnja ove osnovne životne namirnice je upola manja i iznosi 50 kilograma po stanovniku, recimo u Nemačkoj. Kada je reč o ceni osnovne životne namirnice, pekari kažu da je sada na realnom nivou i ne očekuju da će skoro da se koriguje.
– To bi moglo da se dogodi samo u slučaju da dođe do nekog većeg skoka cene brašna u narednom periodu, a ja to ne očekujem , jer ide žetva kada cene inače padaju. Ponuda hleba u našoj zemlji je odlična i odnos cene i kvaliteta je potpuno prihvatljiv. U Bosni i Hercegovini vekna je 72, u Crnoj Gori 85 dinara, a oni nemaju kvalitetniji proizvod, nego samo veće troškove – objašnjava predsednik Unije pekara.
On dodaje da su troškovi za ovu industriju ipak porasli u prethodnom periodu – električna energija za industrijsko pekarstvo, naftni derivati, odnosno biodizel koji koriste vozila za prevoz hleba. Osim toga, više cene imaju i so, kvasac i brašno – zaključuje Pralica.
Izvor: Politika
Foto: Unsplash
