Vajmarski ptičar je izuzetno svestran pas koji žustro pretražuje teren i stajanjem označava pronađenu divljač, a svojim aristokratskim držanjem, kao i spojem elegancije, izdržljivosti i inteligencije ostavlja snažan utisak.

Do ne tako davno, ovu rasu mogli su da poseduju samo lovci i zahvaljujući tome pasmina je sačuvala svoje izvanredne osobine i karakteristike.

Nažalost, vajmarski ptičar je danas počeo da plaća danak svog aristokratskog i atraktivnog izgleda jer je sve više odgajivača koji ne vode brigu o radnim odlikama i karakteru ove rase.

Poreklo vajmarskog ptičara je nejasno, ali poznato je da je kao rasa isprofilisan tokom 19. veka. Ime je dobio po velikom vojvodi od Saks-Vajmar-Ajzenaha Karlu Avgustu koji je započeo selekciju i dao prve smernice o izgledu psa i njegovom karakteru. Tokom tog ranog perioda koristilo ga je plemstvo, pa vajmarskog ptičara često nazivaju i „aristokratom među psima“.

Tokom selekcije, akcenat je bio na malo jačoj građi psa i na njegovoj svestranosti u lovu. Krajni rezultat jeste pas koji se koristio kao ptičar, ali je mogao da pomogne i tokom lova na visoku divljač (na primer, srndać, divlja svinja ili jelen).

Naravno, postoje i (ne previše ubedljive) tvrdnje da je vajmarski ptičar veoma stara rasa – da je korišćen tokom lova još u 13. veku, ali da je tada bio crne boje.

Karakterističan izgled

Vajmarac ima izgled svojstven ptičarima, ali je krupniji od većine ostalih rasa. Izgled je skladan i u proporcijama, takođe i veličina glave u odnosu na telo. Visina za mužjake jeste između 62 – 67cm, a za ženke 59 – 63cm. Težina odraslih pasa trebalo bi da bude između 25 – 35 kg za ženke i 30 – 40 kg za mužjake. Neka proporcija, odnos dužine tela prema visini grebena je 12:11.

Štenad ima svetlije plavu boju očiju, dok je kod odrasilih pasa ona boje ćilibara u raznim nijansama. Uši su visoko nasađene i široko nošene, dosežu do ugla usana. Vrat je suv i čvrst, predprsje dobro izraženo, a prsni koš dubok, dobro razvijen. Leđa su nešto duža (što je karakteristika pasmine), čvrsta i mišićava, rep niže usađen u odnosu na druge ptičare. U kretanju leđna linija mirna, a kretanje je skladno i izdašno.

Postoje dugodlaka i kratkodlaka verzija i obe su dozvoljene. Kad je u pitanju kratkodlaki vajmarski ptičar, trebalo bi znati da je ta kratka dlaka duža nego kad su u pitanju druge kratkodlake rase pasa. Poddlaka ne postoji ili je slaba i iz tog razloga psi ove rase ne bi trebalo da se izlažu preterano hladnom vremenu.

Boja je dostupna u tri nijanse: mišje-siva, srebrno-siva i srneće-siva i kombinacijama tih boja. Manje beline su dozvoljene na grudima i prstima. Duž leđa se kod nekih pasa može primetiti postojanje tamnije pruge. Psi koji imaju smeđe žutu palež mogu dobiti naviše ocenu „dobar“, dok se oni sa braon paležima isključuju iz uzgoja.

Karakteristike rase

Karakter vajmarskog ptičara je u skladu sa tim što se jako dugo radila selekcija za lov, tako da se u situacijama na otvorenom polju i ne može baš kontrolisati u potpunosti. Sa druge strane, vajmarac je kod kuće smiren, dobro se ponaša sa ukućanima i dobar je sa decom. Međutim, zbog svoje energije i snage, potreban je nadzor kad su sa malom decom jer ih mogu srušiti tokom igranja. Ukoliko se odradi kvalitetna osnovna dresura, i to se može dovesti u red.

Iako nije generalno pravilo, relativno lako se navikava na druge kućne ljubimce. Sa drugim psima ne ulazi u konfilkte, a pojedini primerci ove rase mogu burno da reguju kad u blizini agresivno zalaje neki pas. Životinje koje sretne može da povija i, ako ih stigne, napravi štetu. Tako, na primer, tokom šetnje će povijati divljač, ali ako naiđe na ovce krenuće da ih tera, što može dovesti do sukoba sa psima ovčarima.

Osnovna obuka je neophodna kako bi se temperament vajmarskog ptičara stavio više pod kontrolu. Vlasnik psa mora psu pružiti aktivnosti svaki dan. Proste šetnje i istrčavanje nisu dovoljni, potrebno je omogućiti im da samostalno pretražuju polje kako bi zadovoljili svoje osnovne instinkte. Kao i svi lovački psi kojima je to uskraćeno, i oni mogu, usled nedostatka aktivnosti, da počnu da se destruktivno ponašaju, uništavaju stvari po kući, zavijajući i pokušavajući da pobegnu.

Ukoliko se ne koristi za lov, a to je u poslednje vreme veoma čest slučaj, vajmarskom ptičaru je potrebno omogućiti neku drugu fizičku aktivnost.

Ukoliko će se koristiti za lov, potrebno je na vreme početi sa obukom. Vajmarac zahteva nežniji pristup prilikom dresure i malo strpljenja, jer ima želju da radi u polju, a obukom je to potrebno usmeriti. Jedan od najboljih načina da se vajmarac uvede u lov jeste da ide sa starijim i iskusnim ptičarom uz kojega će naučiti kako da se ponaša i da reaguje.

U početku, osnovna obuka sa štenetom ne bi trebalo da traje duže od 10 minuta, što se lako može prevideti zbog energije koju pas ima. I kao mlad, vajmarski ptičar ima dosta energije, ali je sposobnost da prihvata nove stvari samo 10 minuta, i posle toga pas gubi interesovanje. Na prvi pogled, to može da izgleda kao da je pas neposlušan, i prisiljavati ga na bilo šta u tom trenutku bilo bi kontraproduktivno. Vremenom se taj period izvođenja obuka povećava. Ukoliko pokušavate da psa naučiti nešto novo i to ne ide, poželjno je vratiti se „korak unazad“ i sa psom odraditi nešto iz prethodnog perioda, nešto što mu je poznato.

Obuka na vodi neće predstavljati problem jer vajmarci vole da borave u vodi, ali potrebno je da je pre toga dobro odrađena osnovna dresura iz poslušnosti.

Zdravlje

Kod ove rase se navode problemi sa želucem, pa se zbog toga preporučuje hranjenje dva puta dnevno, koje ne bi trebalo obavljati sat vremena pre i posle treninga ili šetnje.

Displazija kukova je još jedan zdravstveni problem koji može da se javi kod vajmarca. U zavisnosti od stepena oboljenja, starosti i veličine psa, kao i troškova lečenja pristupa se terapiji. Kako je reč o neizlečivom oboljenju, terapija se u ranim fazama oboljenja svodi na davanje medikamenata koji umanjuju bol, uz dodatak vežbi koje će ojačati muskulaturu i time smanjiti opterećenje na zglobovima i kukovima. Ukoliko se ustanovi da je pas gojazan, neohodno je redukovati telesnu težinu. Na tržištu postoji i hrana koja je svojim sastavom formulisana da pojačava mišićnu muskulaturu i smanji gubitak hrskavice. Nažalost, terapija smanjivanja bola ne daje dugoročno dobre rezultate jer se radi o progresivnom oboljenju, pa se pristupa radikalnim terapeutskim, odnosno, hiruškim metodama.

Problem mogu biti i povrede jer je vajmarski ptičar aktivan pas i dosta se brzo kreće. Te povrede mogu nastati tako što će se pas ogrebati na nešto ili ukoliko dođe do kontakta sa divljači. Na te vrste povreda ne možemo uticati, ali od velike je koristi ukoliko znamo kako da psu posle toga pružimo pomoć.

Foto: Pixabay