Veliki mensterlenderski ptičar je višenamenski pas, koji se podjednako koristi i za izložbe i za lov, bilo da je u pitanju kopno ili voda.

Veliki minsterlender je hrabar, veseo, inteligentan i poslušan pas. Odličan je kao pas za druženje i lako ga je istrenirati za veliki broj aktivnosti. Veoma su odani i prijateljski raspoloženi prema vlasniku. Dobri su prijatelji i ljudima i drugim psima. Privrženi su vlasniku i nikada neće otići daleko od njega, a svako udaljavanje prati i povremeno proveravanje gde je vlasnik. Vožnja u kolima nije problem za njih, međutim, problem sigurno jeste ako ih ostavite same u kolima. Ustvari, oni ne vole da budu ostavljeni nikada. U slučaju da budu ostavljeni, obavezno će lajati i biti na neki način destruktivni. Svaki, pa i najkraći odlazak od minsterlendera, rezultovaće neviđenom radošću psa prilikom ponovnog susreta. Ako nemate dovoljno vremena za psa, onda definitivno ne bi trebalo da uzimate ovu rasu.

Ovo nije rasa koja može da služi za čuvanje kuće ili nekih drugih objekata. Vole da dobavljaju i uobičajeno je da imaju nešto u ustima. Izuzetno je dobar u odnosu sa drugim psima i decom, međutim, zbog svoje veličine i uzbuđenosti prilikom igre, ne bi trebalo da se igraju sa malom decom, jer postoji mogućnost da ih u igri povrede ili obore.

Najsrećniji i najbolji su kad služe kao radni psi. Uzgajani za trening, kao i sposobnost da dugotrajno gone, ova će se rasa prilagoditi bilo kojem terenu i bilo kojem načinu lova. Teško se umara i dugo može da izdrži po lošem vremenu. Posebno se ceni preciznost kojom pointuje i dobavlja. Veliki su neprijatelji sitne divljači. Kad uoče pticu ili zeca, u momentu se ukoče, na uobičajeni pointerski način.

Minsterlenderi lako nauče „dođi-sedi“ komandu u prvih šest meseci života. Vole vodu i rado će dobavljati bilo šta iz vode. Nisu teški i komplikovani psi i, ako su dobro istrenirani, sa njima može da se koristi i početnik. Pošto sporo sazrevaju, ne bi trebalo da se preterano treniraju dok su mladi.

Veliki minsterlenderi posjeduju veoma široku i blago zaobljenu glavu koja, uz veoma elegantan hod, daje osećaj stabilnosti i dostojanstva. Krzno na glavi mora biti crne boje ili eventualno sa malim belim pramenovima. Boja krzna na ostatku tela je bela sa crnim flekama i/ili tačkama. Apsolutno crno krzno nije poželjno. Smeđe krzno se pojavljuje, ali retko. Uši su oborene i zaobljene. Moraju imati makazast preklop zuba (makazast ugriz). Oči su tamne, sa teškim kapcima. Dlaka na krznu je duga i nije kovrdžava. Paperjastu dlaku (zastavice) ima na ušima, prednjim i zadnjim nogama i na repu, dok na ostalim delovima tela ne bi trebalo da bude paperjaste dlake. Gornji deo nogu nema paperja (zastavice) tako da se vidi pravi ugao. Mužjaci uglavnom imaju veću glavu, dužu dlaku na prsima i veće zastavice (paperjastu dlaku). U stojećem stavu, donji deo zadnjih nogu je pod pravim uglom sa tlom. Psi nose rep horizontalno i moguće je kupirati jedino sami vrh repa, iako nije obavezno (samo u svrhu horizontalnosti).

Iako je izrazito otporna i zdrava rasa, neke genetske linije imaju problema sa displazijom kukova.

Izvor: veterina.info, Wikipedia

Foto: Free Images