Stručnjaci u Srbiji procenjuju da bi Vojvodina u narednim decenijama mogla da postane pustinja – ne po pesku, već po visini prinosa u agraru. Nivo humusa u zemljištu već je oko dva odsto, što je na granici optimalnog. Organske materije je, inače, pre početka intenzivne poljoprivredne proizvodnje na vojvođanskim njivama bilo više od pet procenata.
– Svake godine posle obavljanja poljoprivrednih radova na poljima ostaje oko 12,5 miliona tona agrarnog otpada. To ne treba paliti jer je korisno za zemljište! Za humus koji se nalazi u prvom sloju zemljišta i koji inače izgori paljenjem strnjike, potrebno je do 100 godina da se regeneriše – kaže Branislav Gulan, agroanalitičar.
Branislav Gulan ističe da Vojvodini preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju.
Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta – černozemom i ritskom crnicom. Više od pet odsto humusa postoji samo na jednom procentu površina u Vojvodini. Problem je i to što rapidno opada stočni fond – u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. Zbog toga se na većini njiva u Srbiji, koja ima blizu 4,1 milion hektara polja, ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva. Od toga se obrađuje, odnosno koristi oko 3.257.100 hektara. Posle obavljanja poljoprivrednih radova na njivama ostaje oko 12,5 miliona tona poljoprivrednog otpada. Nauka kaže da su oni korisni za njive i da ih ne treba paliti, ali stare navike se teško iskorenjuju, iako tokom svake sezone stručnjaci iz Poljoprivrednih savetodavnih službi apeluju da se to ne čini.
– Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, njive bi uskoro mogle da postanu neplodne – upozorio je dr Jovica Vasin sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima RZS, voda je u 2024. godini stigla samo na 48.668 hektara ili na 1,5 odsto oranica! Istovremeno, u svetu se navodnjava čak 17 odsto površina.
Ipak, ako se izgrade novi, obećani sistemi za navodnjavanje, a nema stajskog đubriva, Vojvodina bi mogla već za pola veka da postane pustinja! Naravno, po prinosima.
Samo od 2000. godine Vlada Srbije imala je 17 ministara poljoprivrede. Svaki od njih obećavao je gradnju sistema za navodnjavanje i puštanje u rad novih sistema na više od 100.000 hektara, pa do milion hektara, ali to se nikada nije ostvarilo.
– Da je svaki od tih ministara izgradio sisteme na po 10.000 hektara, njive u Srbiji bi u ovim sušnim godinama imale dovoljno vode, jer bi je dobijali posedi čak na 170.000 hektara – mnogo više nego sada. Međutim, ministri poljoprivrede su često „listopadni“. Prosečan mandat 17 ministara od 2000. godine trajao je 14 meseci! Za to kratko vreme nisu mogli mnogo uraditi, jer dolaze sa nedovoljno potrebnog znanja, a odmah žele da grade velike sisteme. Izuzetak je sadašnji ministar dr Dagan Glamočić, koji je na toj funkciji po drugi put i pokušava da spasi agrar i prehrambeni suverenitet Srbije – kaže Gulan.
Kako povećati humus u zemljištu?
Humusa je sve manje na njivama, a nauka kaže da je rešenje pažljiv odnos prema mikroorganizmima i bakterijama u tlu, đubrenje organskim đubrivima i trajna vegetacija. Vreme bez zelenih biljaka treba da bude što kraće jer biljke svojim korenjem daju ugljenik u obliku šećera mikroorganizmima. Mahune poput deteline vežu azot i pomažu u razgradnji fosfora, a raznovrsni plodored pospešuje upijanje vode i obnavljanje humusa.
Subvencionisanje proizvođača koji pravilno neguju stajnjak bilo bi dragoceno, ali obnova stočnog fonda je dugotrajan proces. U razvijenim zemljama stočarstvo čini 60 do 70 odsto BDP-a u agraru, dok je u Srbiji svega 28,1 odsto.
Uz direktnu setvu i minimalnu obradu tla moguće je povećati sadržaj humusa, očuvati mikorizne gljive i zaštititi tlo od erozije. Optimalna raspodela čestica tla omogućava bolji protok kiseonika i prodor korena, dok zbijena tla sprečavaju nakupljanje humusa. Koreni biljaka doprinose značajno više organskom ugljeniku od nadzemnih ostataka.
Ponovićemo opet – potrebno je ostavljati žetvene ostatke na tlu i nipošto ih ne paliti. Paljenje strnjike nema pozitivnih strana, već izaziva velike štete zemljištu, ekosistemu, vodi i okolini. Milica Janković, savetnica ministra poljoprivrede, ističe da je potrebno menjati svest, naročito kod starijih poljoprivrednika koji tu praksu smatraju tradicijom.
Kazne za paljenje strnjike kreću se od 5.000 do milion dinara, a gazdinstvo može biti stavljeno u pasivan status tri godine. Umesto paljenja, preporučuju se agrotehničke mere poput zaoravanja i ljuštenja strništa, koje poboljšavaju plodnost zemljišta. Za humus izgubljen paljenjem strnjike potrebno je i do 100 godina da se regeneriše.
Biljni ostaci poput slame služe kao malč, hrane tlo i pomažu stvaranju humusa. Organizmi u tlu, posebno gliste, koriste te ostatke za stvaranje stabilnih glineno-humusnih struktura. Đubrenjem organskom materijom unosi se azot i fosfor koji podstiču mikrobnu biomasu i rast biljaka. Prosečna primena komposta od 30 tona po hektaru deluje i kao kalcifikacija, povećavajući stabilnost tla.
Pravilna pH vrednost je važna za život mikroorganizama; kisela tla smanjuju plodnost.
Na tržištu postoje organska đubriva sa mikoriznim gljivicama i bakterijama koje poboljšavaju kvalitet tla.
Preporučuje se analiziranje sadržaja humusa svakih pet do šest godina, uzimanjem uzoraka pre početka vegetacije. Savremeni uređaji poput XLab i softveri kao CarboCheck omogućavaju brzu i preciznu analizu sadržaja ugljenika u tlu.
Izvor: Branislav Gulan/AgroSmart
Foto: Pixabay; pvproductions on Freepik