Kod useva kasnog krompira, koji se još nalaze u aktivnoj vegetaciji, preporuka je nastaviti sa sprovođenjem preventivnih i direktnih mera zaštite, posebno na parcelama koje se nalaze na većim nadmorskim visinama i u područjima sa izraženim rizikom od pojave krompirovog moljca.
S obzirom da se na feromonskim klopkama na lokacijama monitoringa u Jablaničkom okrugu svakodnevno beleže ulovi odraslih jedinki krompirovog moljca (Phthorimaea operculella) i da kod kasnih krompira postoji rizik od napada ove štetočine, proizvođačima se preporučuje sprovođenje adekvatnih mera radi sprečavanja nastanka šteta u polju i skladištu.
1. Parcele na kojima je vegetacija još uvek aktivna:
Kod useva kod kojih je cima i dalje zelena i obavlja svoju funkciju, a berba, odnosno vađenje nije predviđeno u narednom periodu, posebnu pažnju obratiti na stanje zemljišta. Redovnim navodnjavanjem, kada postoje odgovarajući uslovi, preporuka je održavati ujednačenu vlažnost kako bi se smanjilo pucanje zemljišta i formiranje otvora kroz koje štetočina može dospeti do krtola i položiti jaja.
U takvim usevima se preporučuje primena nekog od sledećih insekticida:
* Exirel (a.m. cijantraniliprol) – 0,1–0,125 l/ha; MBT 2; karenca 14 dana
* Cipkord 20 EC (a.m. cipermetrin) – 0,15–0,3 l/ha; MBT 1, karenca 14 dana
* Decis 2,5 EC (a.m. deltametrin) – 0,3 l/ha; MBT 1, karenca 7 dana
* Coragen 20 SC / Inecor 20 SC (a.m. hlorantraniliprol) – 50–60 ml/ha; MBT 2; karenca 14 dana
* Ampligo 150 ZC (a.m. hlorantraniliprol + lambda-cihalotrin) – 0,3 l/ha, MBT 2; karenca 14 dana
* Alverde (a.m. metaflumizon) – 0,2–0,5 l/ha, MBT 2; karenca 14 dana
Tretiranje treba prilagoditi stanju useva, uz strogo pridržavanje svih ograničenja propisanih etiketom i uz obavezno poštovanje karence.
2. Krompir koji je dostigao zrelost
Na parcelama gde je cima potpuno sasušena ili se nalazi pred potpunim propadanjem, a krtole su dostigle odgovarajuću zrelost, ne treba odlagati vađenje. Što se duže zrele krtole zadržavaju u zemlji, veći je rizik od napada moljca, naročito tokom toplog i suvog perioda kada pucanje zemljišta dodatno olakšava pristup leptirima do krtola.
Nakon vađenja, preporuka je da se krompir bez nepotrebnog zadržavanja ukloni sa parcele i dopremi do odgovarajućeg skladišnog prostora. Posebnu pažnju treba posvetiti izboru i održavanju uslova u skladištu, kako bi se smanjila mogućnost unošenja štetočine i njenog daljeg razvoja.
3. Zaštita uskladištenog krompira
Vađenje krtola organizovati odmah po završetku vegetacije i potpunom sušenju cime, kako bi se vreme izlaganja krtola napadu moljca svelo na minimum. Održavati zemljište u što stabilnijem stanju, bez izraženih pukotina u zoni krtola, jer pukotine mogu omogućiti lakši pristup krompirovog moljca krtolama. Nakon vađenja, krompir što kraće zadržavati na otvorenom. Krtole bez odlaganja transportovati sa parcele i smestiti u adekvatne skladišne uslove. Temperatura u skladištu treba da bude niža od 10°C, čime se usporavaju razvojni procesi i aktivnost krompirovog moljca. Sve potencijalne ulazne tačke, poput prozora, ventilacionih otvora i vrata, treba zaštititi gustim mrežama koje onemogućavaju prodor odraslih jedinki štetočine. Kao dopunska mera zaštite pri skladištenju, krtole se mogu tretirati preparatom na bazi azadirahtina Ozoneem Trishul 1% EC, u koncentraciji 0,3%, uz primenu u skladu sa registrovanom namenom i uputstvom za upotrebu.
Foto: PIS Srbije, Henry Juarez, International Potato Center, Bugwood.org, Denis Kasatkin/gd.eppo.int