Na ubranim i uskladištenim proizvodima, iz raznih razloga, imamo pojavu patogena i štetočina. Za rešavanje i otklanjanje takvih problema neophodno je primeniti sredstava koja ne ostavljaju rezidulane supstance kako u sirovinama, tako i finalnim proizvodima.
Među mogućim sredstvima za suzbijanje patogenih organizama preporučuju se sredstva na bazi aktivnog kiseonika ili hlora. Na bazi aktivnog kiseonika preporučuje se vodonik peroksid u koncentraciji 2,5 do 3% i karencom od 4 do 24 časa (što zavisi od temperature i relativne vlage u objektu i robi). Takvu robu trebalo bi podvrgnuti tretmanu sušenja suvim vazduhom na temperaturi 42 stepena, ali nikada i nikako preko 50 stepeni. Za primenu aktivnog kiseonika i hlora neophodno je, između ostalog, regulisati da se vrši nanošenje sredstva tako da na tretiranu robu pada kapljica, a ne izmaglica. U protivnom iz izmaglice će ispariti („pobeći“) kiseonik, a kod hlora (pod uticajem svetlosti) razgraditi molekul, i sredstvo neće imati željeni efekat.
Takođe, jedna od mogućnosti izbora sredstva za suzbijanje insekata i grinja preporučuje se PH3 gas sa aktivnom materijom na bazi magnezijum fosfida i karencom 120 do 336 sati, što zavisi od temperature i relativne vlažnosti u objektu za izvođenje mera suzbijanja insekata i pregljeva. Tako primenjen PH3 gas obezbeđuje da tretirana roba dolazi u kontakt samo sa čistim gasom bez njegovog nosača i materija od toksikološkog značaja. Te materije ostaju u aplikativnoj ambalaži koja se prilikom otpreme robe sakuplja i odstranjuje van daljih tokova sa robom. Čist PH3 gas nejedini se sa organskim materijama, kao što su belančevine, masnoće i ugljeni hidrati, tako da je proizvod u potpunosti bezbedan za upotrebu bez da sadrži tragove aktivne supstance ili njenog nosača primenjenih kroz navedenu ambalažu.
Izvor: Mast. inž. polj. za zaštitu bilja Dušan Stojanović, PSSS Niš
Foto: Free Images