Atropa belladonna, kako glasi latinski naziv za velebilje, koristi se za izradu ekstrakta i tinktura i kao farmaceutska sirovina za industrijsko dobijanje alkaloida. Deluje kao parasimpatolitik, spazmolitik i midrijatik, a u srednjevekovnoj Evropi velebilje je upotrebljavano za izradu halucinogenih masti i pomada.

U pitanju je izuzetno otrovna biljka. Najčešća su trovanja bobicama. Znaci trovanja su sušenje usta i ždrela, promuklost, žeđ, mučnina, ukočen pogled, izrazito raširene zenice, neuračunljivost. Registrovan je veliki broj slučajeva namernih trovanja velebiljem.

Osim velebilje, u narodu se za ovu biljku koriste i imena: ludača, bun, veliko bilje, golemo bilje, luda trava, vučja trešnja, pasja jagoda.

U prirodi se može naći i kao samonikla i kao gajena biljka. Samoniklo raste u brdsko-planinskim predelima, u bukovim šumama, do 1.500 metara nadmorske visine. To je višegodišnja zeljasta biljka, krupna, razgranata, koja raste do 2 m visine. Ima jak rizom iz koga izbija krupan i razgranat koren. Stablo se račvasto grana. Lišće je duguljasto, jajoliko i naspramno. Lice liske je golo, a naličje slabo maljavo. Za ovu biljku je karakteristična anomalija (anizofilija) koja se ogleda u tome da se u pršljenu formiraju dva lista od kojih je jedan krupniji a drugi sitniji. U pazuhu listova se nalaze krupni smeđe-ljubičasti cvetovi, jako dekorativni. Plod je sočna bobica, koja kad sazri ima tamnoljubičastu boju. U bobici ima puno semenki. Cveta od juna do prvih mrazeva.

Šta se kod velebilja koristi kao droga?

Koren (radix) – koren se vadi u jesen i sadrži najviše alkaloida. Pupoljci se vraćaju u zemlju. Posle vađenja, koren se dobro opere, odstrane se truli delovi, zatim se raseče na dva do četiri dela, radi lakšeg sušenja. Suši se na suncu ili u sušnicama na 50 stepeni. Suv koren se krto lomi, ne sme da je žilav. Koren je spolja sivkast, uzdužno naboran, hrapav, a iznutra je svetliji, ima ravan prelom, a na prelomu praši od prisustva skroba. Bez mirisa je, nagorkog i naljutog ukusa. Od 3 kg sirovog korena, pravilnim sušenjem dobija se 1 kg suvog korena. Koren u sebi sadrži 0,45 % alkaloida i to: hiosciamin, atropin i skopolamin. Droga se koristi kao sredstvo za izradu preparata u farmaciji.

Na primer:
– hiosciamin inhibira znojne i rad pljuvačne žlezde, lučenje želudačnog soka, proširuje bronhije
– skopolamin je efikasan protiv morske bolesti
– atropin se koristi protiv trovanja gljivom muharom, astmatične cigarete, dejstva bojnih otrova. Ima široku upotrebu u lečenju bolesti srca i nerava.

List (folium) – Sakuplja se pre ili u toku cvetanja. List se suši direktno na suncu ili u sušarama na 60 stepeni, zatim se secka i kao takav se stavlja u promet. List je pod prstima hartijast, lako lomljiv. Slabo opojnog je mirisa, bljutavog ukusa, nagorak i naljut. Od 7 kg sirovog lišća dobije se, pravilnim sušenjem, 1 kg suvog lišća. List sadrži 0,3 % alkaloida. Čuva u dobro zatvorenim posudama, zaštićenim od svetlosti.

Uzgoj vlebilja

Obavezno se gaji u plodoredu, a dobri predusevi su đubrene okopavine i mahunarke.

Može se gajiti na svim tipovima tla, ali najbolje rezultate daje na plodnijim rastresitim zemljištima bogatim humusom. Ne podnosi zbijena, kisela i teška zemljišta.

Obrada zemljišta – pod oranje uneti 30 t/ha stajnjaka, zatim orati na dubinu od 40 cm. Po oranju rasturiti mineralno đubrivo NPK i to: 120 kg/ha N, 200 kg/ha P i 120 kg/ha K.

Može se razmnožavati i vegetativno (kada se iz rizoma izdvajaju pupoljci) i generativno (direktnom setvom semena ).

Vegetativno razmnožavanje (sadnja) vrši se tako što se seče onoliko delova koliko ima pupoljaka. Pupoljci se unose u brazde na dubinu 15-25 cm, razmak između redova 70 cm, pa se prekriju slojem zemlje debljine preko 5 cm. Sadnja se obavlja u oktobru.

Direktna setva semena može se vršiti u jesen (oktobar ili novembar) ili u proleće (april). Jesenja setva je bolja i sigurnija. Seje se u redove na razmaku od 60 cm, na 1 cm dubine, sa 4-5 kg/ha semena, rednim sejalicama.

Može se proizvesti i putem rasada. Rasad se proizvodi u toplim lejama setvom semena omaške ili u redove (15-20 cm). Sa proizvodnjom rasada se počinje krajem februara ili početkom marta. Za metar kvadratni leje potrebno je 8 g semena. Posejano seme pokriva se slojem zemlje ili peska u debljini od jednog centimetra. Temperatura u leji se održava na 20-25 stepeni. Ovako se drži do faze 2-3 stalna lista. Rasad se iznosi sredinom aprila i sadi sa razmakom 60 cm između redova i 40 cm u redu. Dubina sadnje je 10 cm, a preporučena gustina sadnje je 30.000 sadnica /ha. Sadnja je ručna ili mehanizovana.

Od mera nege primenjuju se: proređivanje, okopavanje, prihranjivanje, kultiviranje, orezivanje, popunjavanje praznih mesta i plevljenje.

Prvo plevljenje useva vrši se po pojavi pokorice i korova. Okopava se i kultivira dok je biljka niska. Prvo okopavanje vršimo zajedno sa proređivanjem biljaka, kad se i prihranjuje sa 30-50 kg/ha azota. Drugo prihranjivanje sa istom količinom azota vršimo kad biljke počnu da se granaju.

Drugo okopavanje trebalo bi uraditi oko tri nedelje posle prvog. Pored N đubriva, poželjno je prve godine uneti u jesen i u proleće do 200 kg/ha NPK, a kasnijih godina se to radi samo u jesen. Orezivanje nadzemnih delova biljke se vrši u jesen.

Žetva – koren se sakuplja u oktobru, vadi se mehaničkim plugovima, pri dubini zaoravanja od 40 cm. Ako smo biljke proizveli putem vegetativnog razmnožavanja, koren vadimo druge i treće godine, a ako smo ih proizveli generativnim putem, onda koren vadimo treće i četvrte godine. Lišće se skuplja pre i u toku cvetanja, prve godine u više navrata i to samo 1/3 donjeg lišća. Kasnijih godina se vrši žetva, 2/3 otkosa na 15 cm visine, zatim se list izdvaja i suši.

Ukoliko su sve agrotehničke mere pravilno urađene, velebilje može dati prinos od 1.500 kg/ha korena i 1.500 kg/ha listova.

List i koren se pakuju i čuvaju u papirnim kesama ili jutenim vrećama. Rok trajanja ovih droga je do godinu dana.

Izvor: dipl. inž. Vladica Gavrilović, PSSS Negotin

Foto: Pixabay